Ovako je govorio Dule: Smrt fašizmu, živeo Partizan

Odlazak najtrofejnijeg trenera u istoriji košarkaškog kluba Partizan ne predstavlja samo gubitak za taj klub, već za čitavu košarkašku porodicu i sve koji su obožavali priče u kojima David pobeđuje Golijata.

A ovako je Dule govorio:

"Smrt fašizmu, živeo Partizan"

"Mislim da više nedostajem ja Partizanu nego Partizan meni".

"Svako zlo ima svoj kraj, i ovo će se jednom lane zvati. Treba i to izdržati."

"Najpre detaljno čitam sportske stranice, potom pogledam čitulje i vidim da sam živ, što mi, naravno, veoma prija."

"Biće Partizana i kada ne bude Duška Vujoševića."

"Mojim igračima je jasno da ih volim kao otac…"

"Biti spreman, to je sve."

"Kada vidim, recimo, da je neko izuzetan talenat, a loš čovek, ja ću gledati koliko je god to moguće da on ne postane igrač.“

"Koliko je moguće, pokušavam da izvršim određen uticaj na igrače da utočište, mir i produhovljenje potraže u književnosti, mada dosta njih to čini i činilo je i bez moje sugestije."

"Ne disciplinujem igrače da bih ih kažnjavao, već da bih ih naučio."

"Ako su ruže, procvetaće", govorio je Dule za tu crno-belu dečurliju koju je vijao po beogradskim ulicama, proveravao da li redovno jedu, s kim provode vreme, da li spavaju u svom stanu, da li čitaju...