Dr Slavica Plavšić piše za Direktno: Ipak nećemo morati u Hrvatsku po vakcinu

Obe bivalentne vakcine, koje su dobile dozvolu ALIMS-a, sadrže originalni vuhanski soj, a jedna od njih sadrži još i omikron BA.1 varijantu, a druga omikron BA.4 i BA.5 varijantu.

U daljem postupku je potrebno da Nacionalno telo za imunizaciju Srbije izda preporuku, Institut Batut SMU (stručno metodološko uputstvo) o načinu primene, a Nacionalna kontrolna laboratorija treba da analizira kvalitet prve serije. Sva ova procedura obično ide vrlo brzo i može se očekivati da će već za nekoliko dana nova vakcina biti dostupna na vakcinalnim punktovima u Srbiji.

Bivalentne vakcine kao buster doze su namenjene pre svega osobama starijim od 60 godina, osobama koje su imunokompromitovane i koje imaju pridružene hronične bolesti, zdravstvenim radnicima i zaposlenima u službama socijalne zaštite, vojsci, policiji... Ali, sigurno će biti dostupne i građanima koji iskažu interesovanje za vakcinom a ne pripadaju ovim kategorijama.

Ono što je bitno za građane je činjenica da se bivalentne vakcine daju isključivo kao buster doze, a ne kao primo vakcine.

Znači, bivalentnu vakcinu mogu da prime osobe starije od 12 godina, koje su primile dve doze bilo koje vakcine koja se davala u Srbiji, s tim da je poslednja doza bila pre više od tri meseca. Zabrinuti građani koji su primili dve ili tri doze vakcine Sinofarm ili Sputnik V ili bilo koje kombinacije, mogu da odahnu jer će u Srbiji moći da prime bivalentnu buster vakcinu.

Oni koji su bolovali od kovid-19, bivalentni buster će moći da prime takođe tri meseca posle bolesti.

Period između davanja dve doze vakcine nije isti u svim državama i kreće se u intervalu od dva do šest meseci. Ovo su nezvanične informacije od strane epidemiologa iz Instituta Batut.

Ipak, za definitivni zaključak treba sačekati SMU - Stručno metodološko uputstvo, gde će biti date jasne i precizne preporuke za građane koji su zainteresovani i koji s nestrpljenjem očekuju da i u Srbiju stignu nove vakcine

Inače, bivalentne vakcine koje u sebi sadrže vuhanski soj virusa i podvarijante omikrona koje su sada dominantne ( BA.5 sa svojim subvarijantama), dostupne su u zemljama EU od septembra meseca. U Portugaliji, na primer, gde je procenat vakcinisanih građana sa dve doze oko 97 odsto, organizovana vakcinacija je krenula još 7. septembra, i to najpre osobama sa preko osamdeset godina, ka mlađim godištima. Istovremeno su primili i vakcinu protiv sezonskog gripa, samo u drugu ruku.

Od početka 2022.godine u Evropi i Srbiji je dominantan soj omikron. Njegova sposobnost mutacije i transmisije je enormno velika, tako da je i pred najsavremenijim laboratorijama veoma težak zadatak da klasifikuju sve otkrivene (pod)varijante iz celog sveta kojih je sada na stotine. Od početka pandemije je u oko 14 miliona pregledanih uzoraka klasifikovano oko 2.500 varijanti i podvarijanti virusa koji izazivaju kovid-19. Najdoslednije države u Evropi koje se bave ovim analizama su Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

U Srbiji se radi sekvestracija u nešto većem obimu nego ranije, ali to nije dovoljno da bi se jasno sagledao čitav spektar izuzetno "razgranate porodice" soja omikron. Poslednja analiza klasifikacija pod(varijanti) je objavljena još krajem septembra.

Suštinski, praćenje i analiza imaju veliki naučni i akademski značaj.

Za građane koji su zainteresovani za ovu problematiku, dovoljno je da znaju da je i u Evropi i u Srbiji još uvek najdominantnija varijanta BA.5 sa svojim mnogobrojnim subvarijantama.

Najznačajnija podvarijanta BA.5 varijante je ona, koja je, u veoma komplikovanoj nomenklaturi označena sa BQ.1 i koja je u Evropi zastupljena sa udelom od preko 30%. Varijanta BA.2.75 sa svojim granama je prisutna na nivou od oko 10%.

Podvarijanta označena kao XBB sa svojim "potomstvom" napreduje nešto brže od ostalih, ali je i dalje na nivou od nekoliko procenata. XBB je rekombinant dve različite BA.2 varijante.

Omikron BA.4 uglavnom iščezava, a BA.4.6 se još pronalazi u malom obimu (Igor Smolić).

U svetu je do sada dato oko četiri milijarde doza bivalentnih vakcina u 181 zemlji i do sada nisu prijavljena značajna neželjena dejstva. Reakcije na date vakcine su uglavnom blage i kratkotrajne.

Nemamo iluziju da će odziv za vakcinaciju biti suviše veliki. U svakom slučaju postoji izuzetna opravdanost nabavke bivalentnih vakcina zbog onih građana koji veruju u nauku i kojima će svakako biti lakše da odu do svojih vakcinalnih punktova, nego do Hrvatske po potrebnu i dugo čekanu vakcinu.

Dr Slavica Plavšić