Postoje glumci koji igraju uloge i postoje oni koji postaju istina na sceni! Danilo Bata Stojković pripadao je ovoj drugoj, retkoj vrsti

Bata nije glumio ozbiljnost, on ju je nosio u sebi.

Na sceni je bio neumoljiv profesionalac, čovek koji ne pravi kompromise sa istinom. U životu isti takav. Nije znao da prećuti, niti je želeo. Govorio je glasno ono što su mnogi mislili tiho. I baš zato su ga voleli, jer je bio autentičan u svetu u kome je to najteže biti.

Njegove reči iz tog monologa danas odzvanjaju gotovo proročanski. Kao da nisu vezane za jedno vreme, već za stanje koje se stalno ponavlja. I možda je upravo u tome njegova veličina, što je umeo da vidi dalje, dublje i iskrenije od drugih.

Bata je bio više od glumca. Bio je glas razuma u haosu, čovek koji je znao da umetnost nije beg od stvarnosti, već njen najtačniji odraz.

I zato njegove rečenice i dalje žive. Ne kao citati, već kao opomena.