Naučnici znaju koja je godina ključna za klimatske promene

Oni su proučavali klimatke promene u čitavom svetu, po Trevartovoj klasifikaciji, metodom super kompjutera i GIS. Sva saznanja do kojih su došli objavili su u vidu rada u eminentnom engleskom naučnom časopisu "The Geographical Journal", te tako postali jedini naučnici ne samo iz Srbije, već i sa Balkana koji imaju objavlljen rad u ovom magazinu koji  je osnovala kraljica Viktorija 1831. godine.

- U koautorstvu sa profesorima Miškom Milanovićem, Dejanom Filipovićem prorektorom, Tinom Lukićem i kolegom Ismailom Gultepe sa Univerziteta Ontario proučavali smo klimatske promene u čitavom svetu. Zanimljivo je da Antartikt kao kontinent može da izdrži povišenje temperature od 4,5 stepeni, a da izgubi svega 10 odsto teritorije. Zbog klimatskih promena najviše posledica imaće Australija u centralnom delu, a zatim Azija, pa Evropa. Neverovatno je da su najotporniji kontinenti zapravo Južna i Severna Amerika zbog visine na kojoj su - objašnjava rezultate istraživanja prof. dr Valjarević.

Što se Srbije tiče, njen južni deo biće na udaru.

- Iz umereno-kontinetalne i kontinentalne klime ući ćemo u mediteransku. Samo nećemo imati more. Biće delimičnih poplava, a  2100. godina je ključna u borbi čovečanstva protiv klimatskih promena. Da li će čovečanstvo preživeti ili ne pokazaće ta godina - iznosi rezultate istraživanja profesor Valjarević.

Rad srpskih naučnika zove se "Updated trewartha climate classification with four climate change scenarios", a najbliže na srpskom može se prevesti "Ažurirana Trevarta klimatska klasifikacija sa četiri scenarija klimatskih promena" . Časopis je na SCI listi. Izlazi dva puta godišnje i u njemu je maksimalno 30 radova iz čitavog sveta. Osnovan je 1831.godine u vreme kraljice Viktorije, a inicijator je bio Dejvid Livingston, naučnik koji je zaslužan za istraživanja Viktorijinih vodopada koji je u to vreme bio i engleski ministar. Osnivač časopisa je Kraljevsko britansko geografsko društvo, a publikuje ga čuvena kompanija Wiley. U njemu su svoje radove obajvljivali najveći geografi i naučnici koji se bave srodnim disciplinama. Časopis je Q1, što ga uvršćuje u kategorije najjačih časopisa sa SCI liste.  

Valjarević dodaje da je mukotrpan rad doneo značajne rezultate, koji mogu da posluže za poboljšanje uslova života na zemlji i predviđanje klimatskih promena i dokazao da srpski naučnici ne zastaju za ostalima u svetu. 

Kompletan rad možete pročitati OVDE.