Da li će sneg u aprilu biti REDOVNA POJAVA?

U Republičkom hidrometerološkom zavodu (RHMZ) objašnjavaju da od početka meteroloških merenja, za više od 150 godina, u Srbiji nismo imali u aprilu izmerenu ovakvu visinu snega.

- Već je oboren rekord aprilskog snežnog pokrivača od pre tri godine, kada je 7. aprila 2021. godine palo 10 cm snega u Beogradu, a videćemo do kraja prestanka padavina i u mnogim delovima zapadne i centralne Srbije. Ove srede je, na primer, na Vračaru izmereno 14 centimetara snega, na Košutnjaku 15 centimetara, tako da su te vrednosti bile dovoljne da se rekordi premaše. Ipak, činjenica da smo 2021. i sada 2023. godine imali hladne epizode tokom aprila, ne mora da znači da ćemo u budućnosti imati češću pojavu ovako hladnih talasa tokom aprila. U svakom slučaju, mi smo tu da pravovremeno izdamo najavu i upozorenja na konkretne događaje kada prognostični materijal ukaže na takvu mogućnost - kaže Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja u RHMZ.

Iako je kalendarski proleće zvanično stiglo, posle jedne od najtoplijih zima koje smo imali od decembra do kraja februara 2022/2023. godine, mališani su tek sada dobili  priliku za sankanje. Na pitanje kako je to moguće i da li ćemo i ubuduće imati "naglavačke" vremenske prilike, Slobodan Sovilj kaže da prvo treba napraviti razliku između pojave snega bez stvaranja snežnog pokrivača, odnosno, zadržavanja snega na tlu, i snega sa snežnim pokrivačem.

Prema njegovim rečima, imali smo pre dve godine sneg u Beogradu sa rekordom od 10 cm, ali rekord nije oboren samo u Beogradu ove godine, već i na zapadu i u centralnoj Srbiji su količine snega od juče premašile dosadašnje maksimalne visine u aprilu.

Prema pojedinim objavama meteroloških prognoza sneg u aprilu je pao tri godine zaradom, a Slobodan Sovilj objašnjava da se tu najverovatnije misli na planinske predele, i ističe da je jako kratak period da bi se moglo suditi da je reč o nekakvim dugoročnim promenama.

- Potreban je period od barem nekoliko decenija za procene. Klimatolozi najčešće uzimaju u obzir tridesetogodišnje periode kao repere i najčešće se tridesetogodišnji periodi i uzimaju kao merilo prosečnih vrednosti. Tako je poslednji relevantan bio od 1991. godine do 2020., prethodni su bili od 1981. do 2010. godine. Zato kažem da na osnovu jedne ili dve hladne epizode ne možemo suditi o klimatskim promenama na duže staže. U svakom slučaju statistika višedecenijska će ukazati na takvu mogućnost - kaže za "Blic" Sovilj.

- Pojava snega bez zadržavanja snežnog pokrivača, ako pogledamo statitističke podatke, dešava se u Beogradu u aprilu u tokom jednog dana svakog aprila prosečno. Dakle, bar jednog dana u aprilu padne sneg, ali s druge strane, snežni pokrivač se formira, statistički gledano decenijama unazad, jednom u deset godina. Međutim, ova situacija koju imamo sada i koju smo imali pre dve godine pokazuje samo da se vreme ne ponaša uvek po statističkim podacima ili šablonima - kaže Slobodan Sovilj.

Meteorolog Marko Čubrilo kaže da se sa vremenom i klimom ništa neubičajeno ne dešava i da je za odgovor potreban duži period praćenja promena i odstupanja, jer samo par odstupanja ne znači promenu na duži vremenski period.

- Sneg ne pada ovako često u aprilu, ali je pitanje sada da li će ponovo pasti narednih nekoliko desetina godina. Sneg će stati u sredu, i do polovine aprila će biti relativno hladno vreme. Neće biti ovako hladno kao sada, ali će temperature biti ispod proseka.

- Dakle, toplog proleća do polovine aprila sigurno nema, biće dosta prohladno - kaže Čubrilo.

Rekordi u Beogradu pre 2021.

Do sada maksimalne izmerene visine snežnog pokrivača izmerene su 28. oktobra 1905. godine kada je napadalo 16 cm snega. U decembru, 2. i 5. 1921. godine izmereno je 65 cm snega. Četiri centimetara manje, 61 cm, izmereno je 16. januara 1935. godine, zatim 3. februara 1962. godine čak 80 cm što je najveći sneg u Beogradu, i 14. aprila 1996. i 17. aprila 1997. godine palo je sedam centimetara snega.