„Htela sam da dignem ruku na sebe“: Tereza Kesovija se u suzama oprostila od publike posle 60 godina karijere

Neposredno pred koncert, u gostovanju u emisiji „Nedeljom u 2“, otvorila je dušu i govorila o životu, karijeri i trenucima koji su je oblikovali.

„Ja sam uvek bila njihova i oni moji. Meni je važno da osetim njihovo disanje, njihovo srce. Jednako kao što moje radi“, rekla je, govoreći o neraskidivoj vezi sa publikom.

Prisjetila se i detinjstva obeleženog siromaštvom, ali i velikim snovima. Sa setom i humorom govorila je o ocu koji je žrtvovao mnogo kako bi podržao njen talenat.

„Moj pape je bio siromašan, mi smo bili siromašni ljudi. Moj prasac je dao svoj život za moju flautu. Tako su nas, mene i Arsen Dedić, spojili ti prasci, a one prave svinje sretali smo kasnije“, ispričala je kroz osmeh.

Ipak, najteži deo razgovora bio je kada se osvrnula na tragediju koja ju je zauvek obeležila smrt brata.

„Htela sam da dignem ruku na sebe, jer je moj brat bio moja svetlost, moja ikona, moje sunce. On nije umro, on je poginuo. To je tuga koja umire sa mnom. Tome nema spasa“, rekla je potreseno.

Upravo njemu, ali i svim dragim ljudima koji više nisu tu, posvetila je pesmu „Ima te“, koju je izvela sa posebnom emocijom.

Govoreći o prošlim vremenima, prisetila se i susreta sa Franjo Tuđman, uz anegdotu koja je nasmejala mnoge:

„Rekla sam mu: ‘Gospodine predsedniče, zašto se češće ne smejete? Tako ste zgodni kad se smejete’. Jednom me je bez reči pozvao na ples, bilo je to tako nevino i simpatično.“

Dotakla se i odnosa prema Josip Broz Tito, prisetivši se emocija koje su obeležile jedno vreme:

„Svi smo plakali kad je Tito umro, a danas se o tome govori drugačije. Ja sam ostala ista. Ne dozvoljavam da me neko menja jer to želi. Ja sam živi svedok tog vremena.“

Oproštaj Tereza Kesovija nije bio samo kraj karijere, bio je to dirljiv podsetnik na život ispunjen muzikom, ljubavlju i uspomenama koje, kako i sama kaže, nikada ne blede.