Savremena žena
26. 04. 2024. 18:05 0
Prvi maraton istrčala 2016: Za dva dana nova prilika
Dođe neki spokoj, radost i mir. Čista sreća. E to je trčanje!
Noge zabole, ali misli su bistre i osećaj predivan. Iako sam pre oko 15 godina počela da trčim da bi doterala liniju, odavno to nije osnovni razlog.
I ove godine učestvovaću na Beogradskom maratonu, najmasovnijem međunarodnom sportskom događaju u Srbiji. U nedelju, 28. aprila od Crkve svetog Marka startovaće rekordnih više od 13.000 učesnika, od kojih 2.500 stranaca iz 72 zemlje širom sveta. Ima više trka različitih dužina, a cilj je na Terazijama.
Dakle, za dva dana imamo priliku koja se "otvara" jednom godišnje, a to je dugo trčanje gradskim saobraćajnicama uz podršku sugrađana.
Praznik za svakog ko voli brži ritam koraka.
To je nagrada, jer kad tokom godine uporno džogirate maraton je svojevrsni "defile" i "jagoda na torti" za trud.
Nas četiri drugarice, žene od oko 45 godina, Beogradski maraton dodatno povezuje.
Treniramo pojedinačno, svakodnevno, a trčanje smo zavolele mnogo pre maratona. Kilometražu imamo u nogama, a maratonsku trasu koristimo da se testiramo i pratimo. Bodrimo se, razgovaramo, slušamo muziku i dodatno povezujemo.
"Plan" je, generalno u životu, da trčimo dok možemo. Nema stajanja, jer želja i osećaj stalno "guraju".
Na svoje prvo tračanje u Košutnjaku otišla sam "onako, da probam", a sada skoro svakog dana "pređem" bar deset kilometara. Kad mi se "noge otrgnu " ili me nešto spreči da treniram nadoknadim to sa mnogo, mnogo više kilometara.
Prvi maraton istrčala sam 2016, od tada desetak kojekuda, ali sam ponosnija na samostalne duge trase kroz Beograd.
Te 2016. godine vežbala sam mesecima pre trke na duge staze i jedva čekala da uzmem maratonsku medalju. Sama sam prethodno istrčala 38 kilometara.
Rezultat na maratonu mi nije bio loš, ali sam bila po malo razočarana što nisam više uživala.
Dan je bio pretopao i što je više odmicala trka je sve manje ličila na jedan od dugih lepih beogradskih treninga u košutnjačkoj šumi ili na povetarcu na Adi i keju. Svodila se na polivanje i ispijanje vodom i osećala sam razdraženost.
Sad imam iskustva i ne ostavljam mesta za razočaranja. Nisu važni vreme ili okolnosti, sve što očekujem je deljenje energije i radosti koje nosi svaki korak. Moćan je to osećaj, a dokaz - 13.000 učesnika.
Komentari 0
ostavi komentar