Poljoprivrednicima se samo gomilaju problemi

Za ovogodišnju proizvodnju, kažu poljoprivrednici za RTS, osim pojave glodara karakteristična je invazivna pojava zimskih korova poput veronice i mišjakinje koji su imali priličnu pokrovnost na parcelama. Zbog toga je bila neophodna ranija intervencija suzbijanja i razdvojena primena od fungicidnog tretmana.

Na teritoriji srednjeg Banata usevi pšenice nalaze se u fazi porasata stabljike do drugog kolenca. Zdravstveno stanje zavisi od lokaliteta proizvodnje, vremena setve, primenjene agrotehnike i izbora sortimenta.

Borba sa glodarima traje od prošle godine

Glodari u Srbiji masovno su napadali pšenicu jer je su još prošle jeseni imali idealne vremenske uslove, žalili su se poljoprivrednici.

- U godinama preteranog množenja, poljski glodari mogu napraviti značajne štete i na usevima - objasio je ranije za "Vreme" Slobodan Gošić iz šabačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

On je rekao da su još krajem prošle godine poljski miševi napravili ogromne štete na usevima kao što su pšenica, ječam, uljana repica, kao i na lucerištima. Ova vrsta glodara se lako i brzo razmnožava. Oštećuju koren, sakupljaju seme posejanih useva, odnoseći ih u legla. Osim poljskih miševa, neretko se pojavljuju i poljske voluharice.

- Poljski miševi se suzbijaju odmah po uočavanju prisustva. Suzbijanje poljske i podzemne voluharice na ozimim usevima ili lucerištu izvodi se u jesen ili na proleće - rekao je ranije Gošić.

Poljoprivrednicima se preporučuje da hemijski trebe štetočine čim primete jednu aktivnu rupu po aru zemlje - kad je u pitanju miš. Kad je voluharica, onda kad primete pet rupa po aru.

Pšenica se gomila

Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", jesenas je zasejano 625.000 hektara žita, stotinu hiljada hektara manje u odnosu na prošlu godinu.

Jer, skladišta u Srbiji drže oko 4,5 miliona tona pšenice, ovogodišnjeg roda i izuzetno velikih zaliha iz prošle godine. Srbija godišnje za domaće potrebe troši oko 1,7 miliona tona žita i ima ga i za izvoz. Uz velike zalihe, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu.

Sa gotovo 700.000 hektara ove godine požnjeveno je 3,43 miliona tona pšenice. To što je rod bio rekordan ostalo je u senci priče o ceni, kojom proizvođači nisu bili zadovoljni ni tokom žetve, a ni danas.

Pšenica se izvozi u 23 zemlje sveta. U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 1,1 odsto i nalazi se na 12. mestu. U narednom periodu pšenici bi, kažu stručnjaci, najviše odgovaralo da se temperature ustale i da nema velikih oscilacija.

U pojedinim regionima, poput Srema, Banata i Šumadije za koje se može reći da se nalaze na granici umerene suše, neophodne su značajnije padavine kako bi razvoj useva mogao neometano da se nastavi. Najbolje bi bilo kada bi te padavine bile ravnomerno raspoređene, bez jakih olujnih vetrova i snažnih pljuskova.