"Na vlasti TV emisija koja se reprizira, novine kao Zabavnik"

- Tu smo gde smo. Šta god neko pokuša da prodrma ovu situaciju nekom drugom, bojim se da nema snagu za to - ocenjuje Žanetić u Novom danu na TV N1.

Kaže da „ova boleština zahteva solidarnost, a mi se izdelismo ko nikad, greota“.

- Relativno smo složni kad padne kiša, većina nas ima kišobran ili nešto na glavi. Kad je nepogoda u pitanju, to nije više pitanje sloge, već logičkog ponašanja, o tom konsenzusu je reč, ne da se grlimo i ljubimo kad padne kiša, da pokažemo kako smo složni, već, brate, otvorimo kišobrane. Reč je o logičnom grupnom poduhvatu preduzimanja nekih radnji svakog ponaosob - ukazuje Žanetić.

Sukob u SNS: Da li ga uopšte ima?

Na pitanje kako komentariše sukob u SNS i tekst objavljen u Frankfurter Allgemeinen Zeitung, u kojem se autor pita da li Vučić hoće da uhapsi ministra odbrane Nebojšu Stefanovića, on kaže da je pažljivo čitao tekst i između redova, i da „pošto nemamo takvu političku scenu da postoji normalna demokratska podela na vlast i opoziciju, da postoji međusobni dijalog, ne mislim na grljenje i ljubljenje, pojavi se ponekad potreba da se pojavi neki jak, veliki sukob, i to je ovo što gledamo i čitamo u novinama, premda su ovo sve nagađanja. Stefanović je izjavio da je podržao borbu Vučića prema njegovim neprijateljima, a Vučić je rekao da mu Stefanović nije neprijatelj“.

- Ne razumem taj sukob, ne razumem ni da li ga ima. Ništa mi tu nije jasno. Nema logike, to sve o čemu čitamo, slušamo, nema nikakve logike - ističe Žanetić.

- Nešto mi se čini da mi dođosmo u situaciju da se otkriva ono što znamo, mi smo u fazonu da se tzv. istraživačko novinarstvo mesec dana bavilo time što se zna (slučaj Veljka Belivuka), a sad se bavi onim što nije tačno (o navodnim računima Dragana Đilasa na Mauricijusu) - dodaje on.

Kaže da mu svaki list liči na "Mikijev zabavnik".

- Mi ne znamo o čemu su razgovarali hipotetički protivnici, ne znamo sadržaj tih prisluškivanih razgovora (Vučića), malo toga znamo. Mi znamo samo ono što nam je otkriveno, a kad god je nešto otkriveno onda to znači da postoji još nešto što mi znamo a što nije otkriveno. Ova politička situacija meni liči kao pobuna bubnjara Rolingstonsa protiv Mika Džegera, da će on da peva posle njega - duhovito primećuje Žanetić.

Podseća i da je pre nekoliko dana vladajuća mađarska partija Fides predsednika Viktora Orbana istupila iz Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu, ocenjujući da se „nekakva metlica desila na desnom centru evropske politike, a SNS je deo tog saveza“.

- Desni centar nije rad da tako dragovoljno toleriše fasadne demokratije koje su mu se pojavile u zapadno-balkanskom krilu. Sudeći po signalima koji dolaze iz političke grupacije koja je ideološki sponzor SNS, moglo bi se očekivati da će tonovi ovde (u Srbiji) biti blaži, da metlica ne bi došla i do đubravnika koji je postavljen ovde - smatra Žanetić.

Politički marketing SNS
Dodaje da je komunikacija SNS usmerena na to da sadašnje stanje u Srbiji prikaže kao etapu u privrednom rastu“, i da, imajući u vidu da će sledeće godine biti održani predsednički izbori, Vučićeve izjave poput one da je od važnih ljudi dobio savete da Srbija mora biti skromnija, smernija i poniznija, predstavljaju tzv. politički marketing, koji je usmeren ka tvrdom koru glasača SNS.

Na pitanje da li takav marketing može da ima političku cenu u odnosu Zapada prema Vučiću, Žanetić navodi da Zapad nije jednostavna stvar, „tamo postoji američka, nemačka politika, zajednička politika EU, pa onda unutar toga postoje liberalne i konzervativne politike. Kao kad bi pričali o asortimanu pekare, ja koristim izraz pecivo ili testo, pa kažem ‘to testo mi je bilo neukusno, a na koje testo misliš – pogačicu, kiflu?'“

„Kada se komunicira takva stvar onda se komunicira prema ljudima koji nemaju ovu finesu o složenosti Zapada“, dodaje i kaže da je takva retorika u vezi sa ojačavanjem stavova i podrške kod antizapadno orijentisanih glasača.

Slučaj Cvijan
A na pitanje šta je prvo pomislio kada je pročitao vest o misterioznoj smrti advokata Vladimira Cvijana, čije telo je pronađeno u Dunavu u januaru 2018, a javnost je za to saznala nedavno, kaže da mu je prva pomisao bila „gde je policija?“

- MUP ili fakulteti koji taj kadar obučavaju služe da se hiljade ljudi obuči i zaposli da istražuju ovakve stvari. Kad izbije požar, neće prvi doći novinari da ga gase, već vatrogasci. Nije ni prvi ni poslednji put da se ovakvi slučajevi razmatraju u medijima, a da odgovora iz zvaničnih institucija nema uopšte, nema objašnjenja, ćutnja. Ta ćutnja kaže da institucije koje treba time da se bave ne rade svoj posao, da kad je požar nema vatrogasaca, nego ima previše novinara sa novinama - ističe Žanetić.

Mere protiv korone
Kada se radi o postojećim merama protiv kovida i zašto na primer hiper marketi mogu da rade, a farbare ne mogu, on kaže da bi smisao mera po logici stvari trebalo da bude smanjenje mobilnosti, a da su „mere radi mera posledica podele na medicinski i politički deo Kriznog štaba“.

- A ta podela, a i mere govore o tome da se u Srbiji istovremeno vode dve bitke koje ne mogu biti kompatibilne: bitka za očuvanje privrednog rasta i bitka za smanjenje epidemije. Te dve stvari jedna s drugom ne funkcionišu… Te dve bitke se istovremeno ne mogu dobiti - ističe Žanetić i dodaje da ne vidi nikakvo rešenje, jer ako mere nisu logički konzistentne, onda neće biti ni efikasne.

A kako komentariše jučerašnji veliki skup protiv korone i igranje kola oko spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, kaže da je svako od nas jednom bio u situaciji ‘nije mi ništa’, ali da se u međuvremenu to omasovilo, pa sad imamo ‘nije nam ništa’.