Bez posla najčešće ostaju mladi | Društvo i ekonomija | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: Danas ]

08. 03. 2021. 16:50 2

Bez posla najčešće ostaju mladi

U Srbiji je krajem prošle godine radilo 2,9 miliona građana, stopa zaposlenosti bila je na nivou na kom je bila i krajem 2019, pre krize, dok je nezaposlenost u isto vreme porasla sa 9,7 na 9,9 odsto.

Podaci iz Ankete o radnoj snazi pokazuju i da je tokom godine koju je pojela kriza zbog pandemije, u našoj zemlji smanjena neformalna zaposlenost, da je nezaposlenost rasla naročito u kategoriji onih koji imaju završenu samo osnovnu školu, ali i među mladima, mlađima od 24 godine.

S druge strane, formalna zaposlenost je rasla, ponajviše u sektorima informisanja i komunikacije i u prerađivačkoj industriji. Više zaposlenih krajem 2020. u odnosu na poslednje mesece 2019. bilo je među onima sa srednjim stručnim obrazovanjem, i kod starijih od 35 godina.

- Smanjenje neformalne zaposlenosti i pad broja zaposlenih kod onih koji imaju samo osnovno obrazovanje su glavni zaključci ove ankete, uz rast nezaposlenosti kod mladih, ako gledamo četvrti kvartal prošle u odnosu na isti period 2019. godine - kaže za Danas profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković.

Očigledno je, kako kaže, da se država trudila da merama zaštiti privredu, odnosno tu formalnu zaposlenost, zbog toga je pad u neformalnoj.

- Podaci izgledaju realno jer imate najveće smanjenje zaposlenosti u neformalnoj zaposlenosti, to je znači onaj deo koji nije dobio nikakve mere ni pomoć države, osim onih 100 evra koje su dobili svi građani - ističe Žarković.

Država će se, napominje ona, truditi da nastavi ovako i pomaže koliko može kako bi održala nivo formalne zaposlenosti jer ne znamo koliko će trajati kriza.

- Odolevaju većim restrikcijama jer znaju da bi to posle morali da nadoknade privredi. Očekujem da će se ovako nastaviti, ali će dosta toga zavisiti od situacije koju ne možemo da predvidimo, kao i od naših spoljnotrgovinskih partnera, poput Nemačke, Italije, Rusije, koji su svi u nekom lokdaunu duže vreme - naglašava Jelena Žarković.

U poslednjih pet godina, sudeći prema Anketi o radnoj snazi, najveća stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je početkom 2016. nekih 19 odsto, da bi najniža zabeležena bila upravo u drugom kvartalu prošle godine, kada je kriza počela.

Prvi kvartal počeo je sa stopom nezaposlenosti od 9,7, u drugom je pala na 7,3 odsto, ali to je period u kom je firmama koje su uzele državnu pomoć bilo zabranjeno da otpuštaju radnike, da bi se u trećem nezaposlenost povećala na devet odsto.

Ako se posmatra četvrti kvartal prošle godine u odnosu na treći stope zaposlenosti i neaktivnosti su smanjene, dok je nezaposlenost porasla za nekih 0,9 odsto. Smanjenje neaktivnosti ustvari je dobra vest.

- Bolje je da iz zaposlenosti pređete u nezaposlenost jer to znači da tražite posao nego da ste neaktivni. Nezaposleni su oni koji traže posao, dok neaktivnost znači da posao i ne tražite. Tako da je rast neaktivnosti lošija vest od rasta nezaposlenosti - napominje Žarković.

Kategorija koja za sada oseća krizu su mladi, broj zaposlenih među mlađima od 24 godine je krajem prošle godine opao u odnosu na poslednji kvartal 2019, tako da je u istom periodu stopa nezaposlenosti porasla za čak 3,3 odsto.

U isto vreme povećao se i broj onih između 15 i 24 godine koji niti rade niti se obrazuju. Takvih je više od 17 odsto u ovoj kategoriji stanovništva.

U odnosu na treći kvartal u četvrtom 2020. mnogo je mladih ostalo bez posla - 29.000, ali je više od 20.000 poslednjih meseci prošle godine iz statusa neaktivnih prešlo u nezaposlene – što znači da su počeli da traže posao.

- Statistika i ankete ne mogu da prikažu realno stanje, jer u zaposlene računaju i one koji su i sat ili dva radili tokom meseca, što nije ništa. Činjenica je da je kriza uticala na sve i da i mladi koji su hteli da traže posao nisu mogli da ga nađu jer je sve bilo zatvoreno - kaže za Danas predsednica Sekcije mladih Samostalnog sindikata Ružica Grabovac Marković.

Iako neki nisu mogli da dobiju otkaz zbog toga što su firme uzele pomoć države, napominje ona, bilo je i onih koji posao zbog zatvaranja privrede nisu mogli da dobiju.

- Prave posledice krize ćemo tek da osetimo, a to da je tako veliki broj mladih ljudi ostalo bez posla u 2020. ne čudi jer su mladi, najčešće studenti, ti koji rade sezonske poslove, na primer u ugostiteljstvu koje je naročito bilo pogođeno krizom - naglašava Ružica Grabovac Marković.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Nije šija nego vrat

Zoran Živković [16.04.2021.]


Video dana

Dobitnik Oskara za ovu godinu

Anketa

U koju vakcinu najviše verujete?

Rezultati