U svetu aktuelan rad od kuće, u Srbiji i dalje u povoju

Vlada u Berlinu zatražila je nedavno od kompanija u Nemačkoj da omoguće zaposlenima rad od kuće gde god je to moguće. U toj zemlji EU četvrtina svih zaposlenih obavlja radne zadatke upravo iz svojih domova, a kako sada stvari stoje, broj angažovanih na taj način biće i dalje u porastu. U Mađarskoj, trećina zaposlenih sve vreme radi onlajn, a tri četvrtine anketiranih izjasnilo se da bi želeli da tako i ostane bar jedan dan u nedelji.

U Francuskoj, zemlji u kojoj su nestandardni oblici rada uređeni na zavidnom nivou, otišlo se korak dalje. Tamošnja ministarka za rad Elizabet Born izjavila je pre nekoliko dana da je sada najvažnije da kompanije pojačaju onlajn rad, kako bi se izbeglo novo zaključavanje, sve u cilju borbe protiv širenja kovida 19, prenosi Politika.

Rojters je preneo da Bornova baš ovih dana planira da se sastane sa predstavnicima iz sektora bankarstva, osiguranja i inženjeringa, a da će tema biti onlajn rad. Kod nas se o tom pitanju niko zvanično ne izjašnjava, iako neprestano raste broj obolelih od korone. Trenutno je na snazi vodič za bezbedan rad od kuće koji, prema mišljenju stručnjaka za radno i uporedno pravo, samo pojašnjava važeće zakone. A Zakon o radu propisuje da je za regulisanje radno-pravnog statusa zaposlenog na radu od kuće neophodno da poslodavac sa njim najpre zaključi aneks ugovora o radu, kojim će se ugovoriti mogućnost obavljanja rada od kuće za određen vremenski period, u skladu sa odlukom o rasporedu radnog vremena koju donosi poslodavac u zavisnosti od potrebe posla.

U Ministarstvu za rad navode da se tim aneksom definišu prava i obaveze zaposlenog za vreme rada od kuće u skladu sa zakonom. Ipak, tu postoji jedna začkoljica kojom su se detaljnije pozabavili stručnjaci iz NALED-a kada su kreirali ovogodišnju „Sivu knjigu” preporuka za bolji poslovni ambijent u Srbiji. Zbog aktuelne situacije izazvane pojavom virusa korona ponudili su, između ostalog, i 15 posebnih preporuka, označivši ih kovid bedžom. Dve se odnose na oblast uređenja nestandardnih oblika radnog angažovanja i preciznije uređenje rada van prostorija poslodavca.

Nadležni smatraju da je neophodno formalizovati celokupnu situaciju tako što se premeštaj zaposlenog na rad od kuće ne treba više uslovljavati njegovom saglasnošću, naročito ako je priroda poslova takva da se rad može obavljati od kuće, što propisuje zakon.

- Predlažemo da se Zakon o radu izmeni, i to u članu 50 ili 173, tako što će se propisati da poslodavcu za odluku o tome da zaposleni radi od kuće nije potrebna njegova saglasnost. Kako bi se navedeni problem ublažio do izmena zakona predlažemo da ministar za rad izda mišljenje u vezi sa tumačenjem članova 42, 50 i 173 Zakona o radu na tu temu – navodi se u predlozima „Sive knjige”, koji se odnose na uređenje rada van prostorija poslodavca.

Time će se, dalje piše, kao validan dokaz o saglasnosti radnika sa ponuđenim uslovima rada smatrati i prihvatanje tih uslova potvrđivanjem putem obične ili elektronske pošte, bez obaveze svojeručnog, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa.

- To bi važilo u slučaju proglašenja vanrednog stanja, ali i u drugim situacijama kada se radnik upućuje na rad od kuće, a kada iz opravdanog razloga ili mu priroda posla to ne zahteva, nije u mogućnosti da lično dođe u prostorije poslodavca da potpiše rešenje, aneks ugovora o radu ili bilo koji drugi dokument - navodi se u „Sivoj knjizi”.

Zbog krize izazvane pandemijom, u Srbiji je više od 100.000 radnika dobilo mogućnost da posao obavlja od kuće, naglašavaju predstavnici sindikata, iako u zakonu takva vrsta rada nije jasno definisana u svim njegovim segmentima, a za mnoge ostaje i nerešeno pitanje oko priznavanja i naknade troškova u slučaju trajnog rada od kuće. Dok Ministarstvo za rad podseća da je ovakva vrsta rada omogućena kroz aktuelni Zakon o radu, i to članovima 42 i 50, a to znači da je regulisana samo kao vrsta ugovora o radu i kao povremeno obavljanje poslova od kuće, uz saglasnost zaposlenog i poslodavca, stručnjaci za radno pravo i sindikati napominju da to ipak nije dovoljno dobro definisano niti su time zaštićena prava radnika.