"Država omogućila ugljarskoj mafiji da nam zagađuje vazduh" (VIDEO)

Građani Srbije se već nekoliko godina suočavaju sa sve većim zagađenjem vazduha, a čini se da je u Beogradu najgore bilo prošle godine, kada je naš glavni grad bio i najzagađenija prestonica u Evropi. Sa tim problemom su se suočavali građani koji žive blizu termoelektrana, pa praktično im dani prolaze u magli i dimu.

Ali, nije oduvek bilo tako. Vigor Majić, direktor Petnice, objasnio je na jednom od foruma održanih početkom ovde godine kako je vazduh planski iskvaren.

- Zagađenost vazduha je prisutna poslednjih 15 godina i u rapidnom je usponu. Zašto? Zato što je do devedesetih godina bila zabranjena prodaja sirovog lignita, on je bio industrijski ugalj. Niste mogli da ga kupite za domaćinstva. Onda je, kada je prestala mogućnost uvoza uglja iz Bosne kreke, pušteno da se uvozi sirovi lignit i došlo je do velikog skoka zagađenosti - rekao je Majić.

Zatim je objasio na koji način se radilo na zagađenosti vazduha.

- Ključni skok zagađenosti se desio pre četiri, pet godina, a u Beogradu pre godinu dana. Zašto? Zato što postoji ugljarska mafija koja otkopava jalovinu. REIK "Kolubara" dozvoljava da se jalovina sa 30, 40 odsto gline prodaje kao ugalj za jeftine pare. Stotine hiljada domaćinstava to kupuje. Prvo su to počele opštine koje su blizu Lazarevca zbog malih transportnih troškova. Zato je u Valjevu došlo do oštrog skoka, kao i u Lajkovcu, gde se ne meri, na Ubu i u Lazarevcu. A kad je ta mafija izvršila obračun sa mafijom koja je ranije prodavala ugalj u Beogradu, na beogradskom tržištu se prošle godine desio veliki skok tog kvaziuglja, koji nije ugalj. On sadrži ogromnu količinu gline, koja je teška, koja je hidroskopna, koja izaziva da dim, umesto da ide uvis, on pada na zemlju sa svim onim što je unutra. Ali, to je tabu tema, o njoj se ne sme govoriti. Ugalj i lignit se ne pominju - rekao je Majić.

Država može da reaguje i spreči trovanje naroda, ali iz nekog razloga to ne čini.

- Zakonske mogućnosti da ovo sasečete su neverovatno zgodne, samo pošaljete trgovinsku inspekciju da traži deklasraciju o kvalitetu robe koja se prodaje. Ništa više. Znači ono što zakon omogućava i što obavezuje. Ali, niko nikad nije poslao nijednog inspektora da proveri deklaracije o kvalitetu za milione tona uglja koji se prodaju, nego svi jure babe po pijaci.