Skupštinski odbor za zaštitu životne sredine prihvatio Predlog zakona o zaštiti vazduha

- Doneli ste novi zakon, nema od toga ništa, nećete tako rešiti problem, ostaje problem koji se ovde nameće, to je problem Rio Tinta. Vi ste od ove zemlje napravili 'ćacilend', a vaši prijatelji i podržavaoci iz EU će napraviti 'ćapilend', da ćapnu šta god mogu. Dogovorili ste s njima da dođu u Gornje Nedeljice i sprovedu projekat Jadar, a jasno vam je narod rekao da ne želi to - rekao je poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta.

Ocenio je da Srbija ima milijardu ekoloških problema i upitao Ministarstvo zaštite životne sredine šta konkretno rade i koliko imaju inspektora.

- Ekološki zločini su jako vidljivi i brutalni, ljudi imaju problem da nastave da se bave poljoprivredom. Da li ima neko prava da na prostoru Homolja zaseje nešto i uzgoji stoku. Zaboli ste više od 1.000 sondi za firmu Dandi o kojoj niko ništa i ne priča. Bili smo u Žagubici da ukažemo na taj problem, šta se gore sprema na prostoru koji je za stočarstvo. Kao predsednik odbora sazoveš odbor, onda te sačeka Safet Pavlović sa svojim krimosima i dobiješ batine - kazao je Jovanović.

Dodao je da ljude u Surdilici truju, navodeći da tamo postoji firma Knauf, koja proizvodi kamenu vunu.

- Mi smo pre dve godine otišli u Agenciju za zaštitu životne sredine da to prijavimo, a vama je trebalo skoro godinu i po dana da uopšte počnete da merite šta se nalazi u tom vazduhu. Da li ste dali izveštaj, je l ste uopšte nešto izmerili - upitao je Jovanović.

Državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Adam Šukalo odgovarajući na pitanje Jovanoviću kazao je da u Ministarstvu ima više od 60 inspektora, a u celoj zemlji više od 300.

- Što se tiče odlaska u Nedeljice i naših 'prijatelja' iz EU, niti smo koga vodili, niti je ko dolazio u našoj režiji. Ako govorite o onima koji su dolazili iz EU, podsetiću vas da je u Nedeljice dolazila Viola fon Kramon u vašoj režiji, ne u našoj, kao najveći zagovornik i lobista nezavisnosti južne srpske pokrajine - odgovorio je Jovanoviću predsedavajući sednice Odbora, Milimir Vujadinović.

Jovanović je dobacio Vujadinoviću "ajde prekini više", na šta je predsedavajući dodao da je važno mišljenje EU, ali da je važnije mišljenje građana.

- Novi Zakon o zaštiti vazduha treba da bude usaglašen sa direktivama i propisima EU, ali je problem što se taj zakon neće primenjivati, kao što se ni do sada nije primenjivao. Vi kažete da je ovo važna tema, a svaki dan vas informacije i ono što vidimo, demantuju. U Srbiji svake godine više od 10.000 ljudi, nažalost, umre od posledica zagađenog vazduha pre vremena. Vazduh je zatrovan u gotovo svakom malo većem gradu, a država uporno glumi da je sve pod kontrolom - izjavila je poslanica Stranke slobode i pravde Mila Popović.

Ocenila je da se govori o zaštiti vazduha, dok se istovremeno priprema otvaranje rudnika litijuma kod Jadra, projekta koji bi, kako je dodala, trajno mogao da zagadi vodu, vazduh i zemlju Zapadne Srbije i šire.

Istakla je da je neophodno da Zakon o zaštiti vazduha važi i za strance, domaće i strateške partnere, da se inspekcije pojačaju kadrovski, budžetski, operativno i da reaguju, zatim da svaka informacija o zagađenju automatski ide u javnost, da država snosi odgovornost kada ne reaguje, da za kršenje zakona neko mora da snosi posledice i da Skupština dva puta godišnje raspravlja o stanju vazduha kao bezbednosnom pitanju.

- Vlada u svom predlogu Zakona o zaštiti vazduha prebacuje odgovornost na lokalne samouprave, koje često nemaju finansijske kapacitete da se time bave, pa zato u budžetu Srbije treba predvideti stavku da to ide na račun države - upozorila je poslanica Srbija centra Tatjana Marković - Topalović.

Ona je ukazala da, ako se negde desi ekološki akcident, ne može da se čeka pet ili 15 dana da se objave rezultati merenja, jer to treba da bude hitna reakcija.

Marković - Topalović je ukazala i na činjenicu da se javna rasprava o Zakonu o zaštiti vazduha vodila 20 dana, i to samo u Beogradu, i dodala da je ona morala da bude mnogo ozbiljnija i duža, na celoj teritoriji Srbije.

- Nije profunkcionisao ni kanal podele informacija sa stručnim udruženjima. Trebalo je u zakonu jasno i precizno definisati najveće zagađivače - naglasila je ona.

Marković - Topalović je upozorila i na male kazne za zagađivače.

- Maksimalne su tri miliona dinara, što svaki od zagađivača može da plati, i zato kazne moraju da budu drakonske - rekla je ona i predložila da u slučaju neispunjavanja obaveza prema Zakonu o zaštiti vazduha sledi oduzimanje dozvole za rad.

Upitala je da li je 160 ekoloških inspektora za celu Srbiju dovoljno da istraže svako stanje "akcidenta", da li su licencirani, koliko godina imaju i koje su im obrazovne reference i edukacije.

- Suština problema u Srbiji godinama je sprovođenje zakona i njihova kontrola i da li to može da se uradi na pravi način. Važeći zakon još može da se upodobi i poboljša - ocenila je Marković - Topalović.