Čekaju li državu Srbiju tužbe zbog zagađenja vazduha?

Pljevljanka Elzana Hrković ušla je u istoriju ne samo Crne Gore, već i regiona, kao prva osoba koja je dobila odštetu zbog uticaja zagađenog vazduha na njeno zdravlje.

Kako se navodi u presudi Osnovnog suda u Podgorici, država Crna Gora je odgovorna za zagađenje vazduha u Pljevljima. Sud je u presudi naložio da Crna Gora Elzani Hrković nadoknadi nematerijalnu štetu. Kako se saznaje, u pitanju je suma od 1.500 evra.

Pljevlja već dugo imaju velikih problema sa zagađenjem vazduha po čemu su neretko u evropskom vrhu.

Moguće je i u Srbiji

Ljubica Vukčević, advokat organizacije RERI, za N1 kaže da je i u Srbiji moguće pokretanje sudskog -parničnog postupka poput onog u Crnoj Gori gde bi se moglo ukazati na povređeno, po Ustavu zajamčeno pravo na zdravu životnu sredinu – u ovom slučaju prekomernog zagađenja vazduha.

- Ono što ostaje kao pitanje jeste ko bi bio tuženi, da li samo Republika Srbija koja je propustila da kroz svoje aktivnosti građanima pruži zaštitu prava na zdravu životnu sredinu, ili bi tužena bila i konkretna kompanija, odnosno pravno lice koje neposredno emituje zagađenje - navodi Vukčević.

Ona podseća da je RERI, kada je reč o zagađenju vazduha, bio inicijator više sudskih postupaka koji su okončani osuđujućim presudama. Tužena je Elektroprivrede Srbije (EPS) zbog kontinuiranog emitovanja prekomernih emisija sumpor-dioksida u odnosu na maksimalne. Osim toga, septembra 2024. godine doneta je prva osuđujuća presuda u Republici Srbiji protiv jednog pravnog lica – kompanije Ziđin koper (Zijin Copper) zbog krivičnog dela zagađenja životne sredine – vazduha u Boru.

Problem predstavljaju nedovoljno visoke izrečene kazne. One se kreću od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, što je neretko za zagađivače mnogo manje od profita koji ostvaruju čime se stimuliše dalje zagađenje.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) za N1 kaže da do sada u Srbiji, nije bilo slučajeva da je pojedinac tražio odštetu za narušavanje zdravlja. Uglavnom su organizacije, pre svega one civilnog društva, tužile odnosno podnosile prijave zbog kršenja Zakona o zaštiti životne sredine.

On ističe da nije lako dokazati direktnu vezu između narušenog zdravlja i određenog emitera zagađujućih materija.

- Kod nas ta praksa ne postoji. Umesto toga, imamo samo veštačenje o prekoračenju koncentracija dozvoljenih zagađujućih materija u životnoj sredini, ali nije dovojno precizirano kako se vodi taj postupak - smatra Lekić.

Mera ima, sankcija za lokalnu samoupravu nema

On kaže da bi trebalo da se iz zvaničnih baza podatka pokaže da postoje prekoračenja, međutim „zakonska regulativa obično prepoznaje mere koje se preduzimaju, ali ne i sankcije“.

- Primera radi, ako imate prekoračenje zagađenja vazduha, odnosno da se radi o vazduhu treće kategorije, iz toga proizilazi da je lokalna samouprava u obavezi da izradi plan kvaliteta vazduha na kratokoročnom i dugoročnom planu i da ga poboljša. Ako to ne urade, trebalo bi da zakon propiše sankcije. U Hrvatskoj su nedavno to prepoznali, pa su uveli sankcije za lokalne samouprave, čije mere ne dovedu do poboljšanja. Bilo je planirano kod nas, ne znam da li je u novom predlogu Zakona o zaštiti vazduha - navodi Lekić.

Masovnom tužbom Pančevci došli do čistijeg vazduha

Naučna savetnica Dragana Đorđević podseća na slučaj iz prve decenije 2000. godina, kada je hiljade građana Pančeva istovremeno podnelo tužbe protiv Petrohemije i Rafinerije nafte u ovom gradu. Kao kaže, rezultat je bio da je industrija morala da reši problem zagadenja vazduha.

- Bila sam uključena u ta rešenja preko Ministarstva nauke i zaštite životne sredine koje me je angažovalo u pomoć. Oni su naložili industriji da reši problem prema mojim preporukama. Koncentracija benzena u vazduhu Pančeva na mestima gde su ga fabrike emitovale spale su u granice EU normi. Naravno ti sistemi moraju da se održavaju kako bi funkcionisali. Da li ih sada održavaju, nemam informacija - kaže Đorđević.

Lekić ističe i da je naš zdravstveni sistem „vrlo rezervisan prema toj priči“ i da ne postoji istraživanje u kome bi se navelo da su ljudi oboleli ili „ne daj bože prerano umrli, zbog tog i tog zagađenja“.

- Takav dokument ne postoji u Srbiji - poručuje Lekić.

On navodi da bi u sličnom slučaju poput onog u Crnoj Gori, u Srbiji to mogao da bude masovan proces sa velikim brojem pojedinačnih tužbi.

- Praktično bi mi na razmere zagađenja u Srbiji mogla da se pokrene grupna, milionska tužba. Monitoring je ove godine pojačan sa osam novih stanica od koji radi šest, dok stanice koje do sada nisu imale merače suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10, sada ih imaju. Oni već pokazuju da u centralnoj Srbiji i obodnim gradovima Vojvodine kao što su Sremska Mitrovica, Pančevo, sva mesta imaju prekromeno zagađenje odnosno loš vazduh III kategorije - poručuje Lekić.

O tome svedoči podaci sa sajta xeco.info, koji je pokrenula NEA, a koji ukazuju na to da je za svega 42 dana u 2025. godini, već u devet gradova u Srbiji pređen godišnji limit kada je u pitanju povećane koncentracije čestica PM-10. Ista organizacija je početkom godine navela podatke da nijedno merno mesto u Republici Srbiji u 2024. godini nije imalo kvalitet vazduha bezbedan za ljudsko zdravlje, a prednjačili su Novi Pazar, Šabac i Valjevo.

Mogućnost da se poboljša zakonski status u Srbiji, Lekić vidi u novoj evropskoj direktivi o čistom vazduhu koja je počela da važi od jeseni prošle godine. Ona sadrži elemente koji dozvoljavaju građanima da tuže državu u slučajevima kada država ne preduzima mere, a zagađenje je konstatovano.

- Ta bi direktiva trebalo da bude u nekom doglednom vremenu prebačena u naše zakone. Ona u potpunosti stupa na snagu 2030. godine. To je urađeno kako bi se dalo malo vremena regionima koji imaju problem sa velikom zagađenošću poput Poljske, severne Italije, Bugarske - zaključuje Lekić.