Ako je i od Irineja, previše je!

Odmah po izboru za patrijarha je počeo sa adaptacijom vile na Dedinju u koju je uloženo više od milion evra. Po završetku radova se u istu i preselio.

Izjavama poput one da je Srbima sam bog poslao Vučića, patrijarh Irinej je naneo veliku štetu religiji, ali se u isto vreme i politički svrstao na jednu stranu. Osuda demokratskih protesta na ulicama gradova Srbije je još jednom pokazala kolika je razlika između malog po visini, ali velikog po svemu patrijarha Pavla i velikog po visini, ali malog po svemu ostalom patrijarha Irineja. Ordeni Vučiću i Siniši Malom su bili samo logičan sled svega što je Irinej do tada radio.

Što se moralnih karakterisitika sadašnjeg patrijarha tiče, dosta je pokazala njegova odluka da za vikarnog episkopa izabere Stefana Šarića, sveštenika iz Hrama Svetog Save, inače duhovnika Cece Raznatović i drugih poznatih javnih ličnosti. Ova odluka je izazvala zgražavanje velikog broja vladika, jer je Šarić bio poznat kao čovek više posvećen ovozemaljskim nego nebeskim stvarima.

Zato je samo za javnost kao grom iz vedra neba eksplodirala vest da je vladika umešan u otmicu studenta Marka Žarkova i to ni zbog čega drugog nego zbog devojke sa kojom je bio u vezi. Pošto je momak shvatio šta se dešava, odlučio je da razgovara sa vladikom kako bi taj odnos prestao. Vladika mu je zapretio da može svašta da mu se desi, što se nedugo zatim i desilo. Ekipa pripadnika MUP-a Srbije je otela studenta Marka Žarkova, maltretirala ga i pustila. Žarkov je sve prijavio policiji i pukla je bruka.

Ali bruka nedovoljno velika da bi Stefan Šarić bio sklonjen iz patrijarhovog okruženja ili ne daj boze rasčinjen. Tako se Šarić pojavio i na sastanku sa predsednikom države!

Trio Šarić - Selaković - Nakić (sekretar patijarha, bio predmet istraga za finansijske malverzacije pre 2012) upravlja Srpskom pravoslavnom crkvom. Posebno kad je materijalni deo u pitanju, ali i sve važne odluke. Pokušaji da smene vladike Maksima i Irineja Dobrijevića nisu bile uspešne, ali su zato u čistkama na Bogoslovskom fakultetu, uz podršku Irineja Bulovića i Porfirija, bili mnogo uspešniji.

Sve u svemu, sramota crkve se nastavlja. Nikad SPC nije imao snage da se izbori sa pedofilijom i seksualnim zlostavljanjem u koja su bili umešani vladike Pahomije i Kačavenda. Kao i tada, sada nema snage da se izbori sa kršenjem crkvenih propisa, ali i zakona od strane jednog vikarnog episkopa i pored svih dokaza koji postoje.

Sramota koja se neće lako sprati.