Kakva je bila kupovna moć građana u 2025. godini?

- Mislim da je bila jedna godina, praktično, stagnacije i preživljavanja, sa određenom inflacijom, niskom stopom rasta, padom investicija i izvesnim padom standarda i nastavkom socijalnog raslojavanja, rasta nejednakosti -  kaže za Radio Slobodnu Evropu (RSE) ekonomista Danilo Šuković.Ukazuje da stopa inflacije od 2,8 odsto predstavlja ukupan rast cena, a da u obzir, pre svega, treba uzeti koliko je poskupelo ono najosnovnije - hrana i energenti.

- To je ono gde nema elastičnosti tražnje, gde su građani prinuđeni da kupuju, moraju da se hrane i greju. A te cene znamo da su mnogo više skočile u odnosu na zvaničnu stopu inflacije - kaže Šuković.Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, od prosečne zarade samo su građani Beograda, Novog Sada i Pančeva mogli da podmire prosečnu mesečnu potrošačku korpu. Ona je sačinjena na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva i njen najveći deo čine upravo troškovi u vezi sa hranom, stanovanjem, strujom i gasom. Poslednji dostupni podaci Ministarstva trgovine iz avgusta 2025. pokazuju da najmanju kupovnu moć imaju građani Subotice, Šapca, Zaječara, Kraljeva i Leskovca.Primera radi, građanima Leskovca na jugu Srbije je, da bi pokrili ono što obuhvata prosečna potrošačka korpa, bilo potrebno 119 evra više u odnosu na to koliko je iznosila prosečna zarada u tom gradu. Rešenje za povećanje standarda građana, prema Šukoviću, bio bi rast realni rast zarada. Na veća primanja od januara 2026. mogu, prema najavi vlasti, da računaju zaposleni u državnoj upravi i penzioneri. Međutim, sa većim cenama goriva usled situacije sa NIS-om, neizvesno je da li će zarade uspeti da prate korak sa inflacijom.