Deo kasarni prodat, deo van funkcije: Koliko državu tačno košta uvođenje vojnog roka?

Ukoliko se obavezni vojni rok uvede i zaživi, država će imati i stalni godišnji trošak. On će obuhvatati plate regruta, njhovo izdržavanje, ishranu, stalno održavanje objekata.

Još je budžet za 2024. godinu predvideo rashod za "uređenje objekata za služenje vojnog roka". Za tu namenu je, kako su kasnije pokazali podaci o izvršenju, potrošeno 5,35 milijardi dinara u toj godini, piše Forbes Srbija.

Bez odgovora ministarstva

Novac za služenje vojnog roka nalazi se i u budžetu za tekuću, 2025. godinu.

A podaci pokazuju da je u periodu januar-septembar ove godine potrošeno 4,2 miljarde dinara. Od planiranih 9,1 milijardi za celu godinu.

U vezi potrošnje za služenje vojnog roka, upućena su pitanje Ministarstvu odbrane, ali odgovor nije stigao.

Procene Ministarstva odbrane

Na sajtu Ministarstva odbrane može se pronaći dokument koji se odnosi na srednjoročni plan za period 2025-2027. Tu se nalazi i procena finansijskih sredstava za "uređenje objekata za stvaranje uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka".

Prema tom planu, za 2025. godinu su bila procenjena potrebna sredstva od 10.159.623.000 dinara.

U 2026. je za ovu namenu procenjeno da je potrebno 8.360.184.000.

Procena je i da je isto toliko (8,36 milijardi) potrebno i u 2027. godini.

Za šta je sve potreban novac?

Vojni analitičar Vlade Radulović navodi da budžetska stavka "služenje vojnog roka" pokriva kompletan logistički, kadrovski i organizacioni okvir služenja vojnog roka.

Ona se, prema njegovim rečima, odnosi na samu isplatu "vojničkih plata", ali obuhvata i širi spektar rashoda koji su neposredno vezani za organizaciju i realizaciju služenja vojnog roka.

- U praksi ova sredstva pored novčanih primanja mogu obuhvatati još i troškove ishrane, nabavku i održavanje lične i kolektivne opreme (uniforme, obuća, lična zaštitna oprema, posteljina), zdravstvenu zaštitu, troškove obuke - navodi on.

U ove troškove su, takođe, uključeni i potrošni materijal, municija za obuku i održavanje nastavnih sredstava, naknade i dodatni troškovi angažovanog profesionalnog kadra koji učestvuje u obuci vojnika, navodi Radulović.

Govoreći o stanju objekata i infrastrukture potrebne za služenje vojnog roka, Radulović navodi da su reforma Vojske i suspendovanje obaveze služenja vojnog roka rezultirali prodajom jednog dela imovine, objekata i kasarni, jedinicama lokalne samouprave, i izgradnjom stanova za pripadnike sektora bezbednosti - tako da je njihov broj značajno smanjen.

Osim toga, on navodi i da je jedan broj objekata duži niz godina bio van funkcije, korišćen u smanjenom kapacitetu, bez ikakvog održavanja i ulaganja.

Deo infrastrukture je, prema rečima Radulovića, zbog protoka vremena u potpunosti neusklađen sa savremenim standardima (bezbednosnim, sanitarnim, energetskim).

- Dakle, osnovna infrastruktura postoji, ali je i pored svih ulaganja i obnova u proteklom periodu potrebno dodatno izdvajanje sredstava za dalje funkcionalno unapređenje i dovođenje svih objekata u normativno prihvatljivo stanje - navodi Radulović.

Popravljanje zapostavljene infrastrukture

Komentarišući za šta služe sredstva za "služenje vojnog roka" koja se poslednjih godina nalaze u budžetu, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je, između ostalog, potrebno da se uradi infrastruktura za smeštaj, jer je deo kasarni prodat.

Sa druge strane, kasarne koje su ostale u vojnim rukama, nemaju onu količinu radne snage koju su nekada imali, kada se služio vojni rok i kada ste mogli vojnike da pošaljete da "srede nešto", navodi Radić.

- Sada su vojnici preopterećeni, a ono što imamo profesionalnih vojnika, posle radnog vremena odlaze kući. Sada treba dovesti u red upravo to. Objekte u kojima možete da boravite i tokom noći. Da uredite te prostore, popravite infrastrukturu - navodi Radić.

Radić kaže i da je potrebno da se srede instalicije, kupuje se novi tip ormarića za opremu, nov nameštaj.

- Pretpostavljam da će kupiti deo novih kreveta - dodaje.

Na pitanje ko sprovodi radove na potrebnoj infrastrukturi, Radić navodi da to zavisi od slučaja do slučaja i da pretpostavlja da je potrebno da se angažuju ugovarači koji će to da urade.

On navodi da je to dosta slaba tačka kada se radi o kontroli, jer su pre par godina dosta pooštreni propisi, pa sve ima visoke stepene zaštite podataka.

Radić ocenjuje i da je novac koji se izdvaja za služenje vojnog roka najmanji problem. Po njegovom mišljenu, prva tema je obrazložiti zašto uvodite služenje vojnog roka, i pripremiti koncept obuke koji će biti savremen i svrsishodan.

- Da biste vratili jednu obavezu, a ovo je jako osetljiva obaveza, morate da razgovarate sa ljudima. Morate da utrošite mnogo vremena, da objasnite potrebu, da govorite otvoreno o tome. Da kažete kakvi će biti uslovi. Sve ste to morali da uradite pre nego što dođete na ideju da kažete ‘e sad obaveza postoji.

Sređeno 125 objekata

Srbija je tokom 2025. renovirala više od 125 objekata predviđenih da se koriste nakon obnove obaveze služenja vojnog roka. Ali je ostalo još toga da se obnovi, izjavio je početkom decembra ministar odbrane Bratislav Gašić.

Prema oceni Vlada Radulovića, izjave o renoviranju više od 125 objekata odnose se na kasarne, odnosno na smeštajne objekte, objekte za ishranu, nastavne prostorije, kabinete i poligone za obuku, kao i prateću infrastrukturu (sanitarni čvorovi, grejanje, vodovod, elektroinstalacije).

Na pitanje da li postoji lista ili podatak o renoviranim objektima, Radulović navodi da objedinjena i detaljna lista sa popisom tih objekata po nazivima, površinama i lokacijama - uglavnom nije javno objavljivana.

- Razloga za to je nekoliko. Najčešće se navode oni "bezbednosni" budući da se radi o vojnoj imovini - navodi on.

On navodi i da mu se čini da negde postoji praksa da se ti podaci iznose zbirno, a ne po pojedinačnim objektima.

- Naravno, delimično se može doći do konkretnijih odgovora kroz, recimo, različite godišnje izveštaje ili zvanična saopšenja Ministarstva odbrane.

U okviru Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nalaze se 54 kasarne, 123 vojna kompleksa, 77 vojnih objekata i pet grupa vojnih objekata. Takođe i sedam domova Vojske, pet vojnih aerodroma, jedan vazduhoplovni zavod i baza "Jug".

To se može videti iz Odluke o određivanju naziva vojnih kompleksa i vojnih objekata i njenih izmena, a koja je objavljena u Službenom vojnom listu 2024. godine.

Stalni godišnji trošak

- Ukoliko obavezni vojni rok bude uveden i redovno se bude sprovodio, država će u tom pogledu imati stalne godišnje troškove - navodi Radulović.

Među njima će biti novčana primanja i troškovi izdržavanja regruta, ishrana i zdravstvena zaštita, stalno održavanje i obnova objekata, obnova i zamena opreme, dodatni troškovi profesionalnog kadra, energenti i komunalne usluge, navodi on.

- U skladu sa tim, ovi rashodi ne bi bili jednokratni, već bi postali deo redovne budžetske potrošnje Ministarstva odbrane, uz moguće varijacije u zavisnosti od broja regruta i trajanja služenja vojnog roka.

Novac najmanji problem

Aleksandar Radić smatra da su troškovi za služenje vojnog roka "najmanji problem".

Prema njegovim rečima, nabavke naoružanja i opreme, koje su nasumične, haotične, nepromišljene, i u potpunosti politički i privatno motivisane su dramatično skuplje u odnosu na čitav koncept služenja vojnog roka.

- Ta čitava suma za služenje vojnog roka uopšte nije tema. Novac je ovde zadnja tema. Prva tema je obrazložiti zašto uvodite služenje vojnog roka, pripremiti koncept obuke. Mnogo toga ima da se uradi, što bih istakao kao važnije teme nego novac - rekao je on.

Odlaganje zbog infrastrukture i stanja u društvu

U septembru 2024. tadašnji premijer Miloš Vučević rekao je da je ideja da obavezno služenje vojnog roka, u trajanju od 75 dana, počne u septembru 2025.

Međutim, u nedavnim izjavama, ministar odbrane Bratislav Gašić je naveo da se prva generacija koja će služiti vojni rok može očekivati početkom sledeće godine.

Vlade Radulović smatra da je "odlaganje" uvođenja, odnosno "odmrzavanja" odluke o obaveznom služenju vojnog roka posledica kombinacije više faktora.

Pitanje infrastrukture, kasarni i centara za obuku, svakako je jedno od najvažnijih, smatra on.

- Ništa manje važno nije ni pitanje starešinskog kadra, odnosno nepostojanje dovoljnog broja oficira i podoficira koji bi bili zaduženi za obuku i rad sa velikim brojem regruta.

Tu su, kako kaže, i finansijski razlozi i dodatno "trajno" opterećenje budžeta, ali i normativni razlozi oličeni u potrebi usklađivanja niza zakona i drugih podzakonskih akata i procedura.

- Na kraju tu je i širi društveni kontekst koji se tiče aktuelnih protesta u zemlji koji traju od 1. novembra prošle godine, a koje upravo predvode mladi -  navodi Radulović.

Aleksandar Radić ocenjuje da je 1. novembar (prim. aut. - datum pada nadstrešnice u Novom Sadu) zapravo promenio dinamiku. Najave iz septembra prošle godine su bile da se počinje sa služenjem vojnog roka ove (2025.) godine.

- Kao što znamo niko nije pozvan. Društvo je potpuno podeljeno i postalo je zaista nezamislivo da pozovete srednjoškolce koji su bili vrlo aktivni učesnici protesta da služe vojni rok.

Radić ukazuje i da pravna procedura za služenje vojnog roka nije pripremljena.

Prema njegovim rečima, u Skupštinu nije ni došao predlog izmena i dopuna Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. On je potreban da bi se ukinulo zamrzavanje vojnog roka iz 2010.

Takođe, nije pripremljen ni zakon koji definiše status regruta sa prigovorom savesti, navodi Radić.