Ljuba Mihajlović: Razgovarao sam sa Stambolićem noć pred ubistvo

Da li to znači da ste Vi bili poslednja osoba s kojom je Ivan Stambolić razgovarao, ne računajući članove njegove porodice?

- Da. Ivan je tu noć pozvonio na moja vrata, bilo je oko sedam, pola osam sati. Rekao mi je: "Ajde Ljupče da malo prošetamo Košutnjakom". Obojica smo bili u trenerkama i patikama, šetali smo skoro dva sata i pričali o raznim stvarima. U jednom trenutku Ivica mi je kazao: "Ljupče, ti si meni kao brat, moram da ti kažem da sam danas doneo jednu važnu odluku, o kojoj sam danima razmišljao". Pitao sam ga o čemu se radi, a on je nastavio: "Jedan deo opozicije tražio je od mene da budem protivkandidat Miloševiću. Inicijatori da se ja kandidujem su Latinka Perović i nekolicina penzionisanih generala. Odlučio sam da to ipak ne prihvatim i sutra ću da im se zahvalim na pozivu i da ih zamolim da nikome ne spomenu ni da sam bio potencijalni kandidat".

Šta Vam je još rekao?

- Ispričao je zašto je doneo takvu odluku. Rekao je: "Milošević me je smenio, a posle smene sam doživeo i tragediju, poginula mi je ćerka u saobraćajnoj nesreći u Budvi. Za javnost je priča da je poginula, ali ja znam da je ubijena. Ne mogu da se ponovo politički aktiviram iz straha da se nešto ne desi Katarini (supruga), Veljku i Tijani (deca)". Ja sam sutradan otputovao u Crnu Goru, gde sam od tadašnjeg načelnika Kriminalističke policije Crne Gore Slaviše Šćekića čuo da je prijavljen nestanak Ivana Stambolića...

Kad ste se upoznali s Ivanom?

- Sa Ivanom su me, početkom osamdesetih godina, upoznali direktor "Politike" Dragan Marković i glavni urednik NIN-a Mirko Đekić. Kazali su mi da su oni, Dragan, Mirko i Ivan braća, i da ću ja biti njihov četvrti brat. Upoznali smo se jedne večeri u restoranu "Aca devetka" na Košutnjaku, i od tada je počelo naše redovno druženje i iskreno prijateljstvo.

Kako pamtite druženja s Ivanom Stambolićem?

- Mi smo se godinama, početkom osamdesetih, skoro svakog petka ili subote, nalazili u restoranu "Rubin" na Košutnjaku. Najčešće su za stolom bili Ivica Stambolić, Stane Dolanc, Srdan Andrejević, Mirko Đekić, Dragan Marković i ja. Ivan je bio druželjubiv, on je u kafanu odlazio zbog razgovora. Od njih sam čuo mnoge državne tajne, od toga kako je i zašto Jovanka odvojena od Tita pa do raznih drugih odluka državnog vrha. Ivan je bio veseljak iako nikad nije popio više od 3-4 rakije. Dešavalo se da ponekad pozovemo i muziku, sećam se da su nam u nekoliko navrata svirali i pevali Boki Milošević, Miroslav Ilić... Ivan bi tada naručivao stare izvorne srpske pesme, koje je, što je meni bilo zanimljivo, znao i pevao i Stane Dolanc. Ivan je voleo pesmu "Svilen konac", a Dolanc "Ide Mile lajkovačkom prugom". Za razliku od Dolanca koji je bio škrt, Stambolić je uvek davao bakšiš i muzičarima i konobarima. Bez obzira što je bio komunistički funkcioner, Ivica je bio Srbenda, u najpozitivnijem smislu te reči, nikad nije bio nacionalista ili šovinista. Voleo je i Srbiju i Jugoslaviju.

Da li ste se družili sa Stambolićem i posle njegovog smenjivanja?

- Nakon pogibije ćerke Bojane, Ivan se bio prilično povukao. Ta tragedija ga je nekako dokrajčila. Nije mogao da se pomiri sa smrću deteta, a i sumnjao je u zvaničnu verziju te saobraćajne nesreće.

Niste se posle toga gledali?

- Naravno da jesmo. Svake godine je dolazio na slavu kod mene u banci. Prvi put kad je došao, pitao me je da li mogu da mu odobrim kredit za proširenje stana. Rekao mi je da je od komšija u zgradi dobio saglasnost za korišćenje potkrovlja, da je taj stan u kojem je živeo sa porodicom već postao mali za sve njih, pa bi mu značilo da na potkrovlju napravi manji stan za sina Veljka. Istovremeno me je i upozorio da mogu da imam od vlasti Slobodana Miloševića problem ako mu odobrim kredit. Rekao mi je da mu državna bezbednost prati svaki korak. Eto, kakva je ljudina bio bivši predsednik Srbije, i kako je skromnim životom živeo. Oni su dugo živeli veoma teško, a na moje insistiranje Ivanova ćerka Tijana je počela da radi kod mene u banci.

Jeste li odobrili kredit?

- Naravno da sam istog časa dao nalog da se odobri kredit za adaptaciju potkrovlja. Kredit je vraćen tačno u dan kako je stajalo u ugovoru. Inače, moram da istaknem da je Ivan Stambolić najzaslužniji čovek za moju uspešnu bankarsku karijeru. On me je upoznao sa ljudima koji su mi pomogli da od Jugobanke napravim dobru banku koja je bila preteča Komercijalnoj banci.

Vi ste čovek sa Kosova i Metohije. Tih osamdeseih godina na Kosovu je eskalirao albanski nacionalizam i separatizam. Kakav je Stambolićev stav bio prema tim događajima?

- Stambolić je bio prilično zabrinut zbog bujanja albanskog nacionalizma, njihovih sve glasnijih zahteva da Kosovo postane republika, i sve učestalijeg zlostavljanja srpskog naroda u južnoj pokrajini. Shvatao je ozbiljnost tog problema, i tražio je rešenje u razgovorima i dogovorima s tadašnjim komunističkim predstavnicima albanskog naroda. On je kod kosovskih funkcionera imao veliki ugled, bez obzira što su oni znali da on ni po koju cenu ne bi dozvolio otcepljenje Kosova od Srbije. Prilikom jednog boravka na Kosovu, posle masovnih demonstracija, Ivan im je sve to u brk rekao, insistirao je da se prestane s pritiscima na srpski narod. Iako je bio oštar u obraćanju, od albanskih političara je na kraju dobio aplauz. On je znao s Albancima, znao je njihove običaje, kulturu, istoriju, specifičan način komunikacije... Bio je autoritet za Fadilja Hodžu, Džavida Nimanija, Mahmuta Bakalija, Azema Vlasija... Da nije smenjen, danas bi bila sasvim drugačija priča s Kosovom i Metohijom - zaključio je Mihajlović za Direktno.rs.

KAKO JE UBIJEN IVAN STAMBOLIĆ

Sutra se navršava 20 godina od ubistva Ivana Stambolića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije. On je 25. avgusta 2000. godine otet na Košutnjaku. Oteli su ga i potom na Fruškoj gori ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije.

Pravosnažnom presudom za ubistvo Stambolića osuđeno je pet nekadašnjih pripadnika "crvenih beretki" kao i tadašnji čelnici DB-a, između ostalih Radomir Marković i Milorad Ulemek Legija.

Na sudu je utvrđeno da je ubistvo naredio bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, zbog eliminacije političkih protivnika. Milošević je, prema pravosnažnoj presudi, Državnoj bezbednosti naredio ubistvo Stambolića.

Pripadnici JSO oteli su Stambolića oko 10 sati ujutru na Košutnjaku dok je trčao, ubacili ga u kombi, prelepili mu usta lepljivom trakom, stavili džak na glavu, oborili na kolena ispred jame na Fruškoj gori, da bi mu pripadnik JSO Branko Berček s leđa ispalio dva metka u glavu.

Ovo ubistvo razrešeno je tokom akcije "Sablja" 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Nenad Šare, šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije, tada je istražiteljima pokazao na Fruškoj gori mesto gde se nalazilo Stambolićevo telo - jamu sa krečom u koju su pripadnici JSO bacili Stambolićevo telo.

KO JE BIO IVAN STAMBOLIĆ

Ivan Stambolić je rođen 1936, školovao se u Ivanjici i Užicu, srednju industrijsku školu završio je u Rakovici, a Pravni fakultet u Beogradu. Radio je u fabrici "Cer" u Čačku, IMR-u u Rakovici i bio direktor "Tehnogasa", a potom predsednik Privredne komore Beograda.

Bio je i poslanik Skupštine Srbije, predsednik Gradskog komiteta SK Beograda, predsednik Izvršnog veća Srbije, predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i predsednik Predsedništva Srbije.

Sukob nekada bliskih saradnika Miloševića i Stambolića kulminirao je na Osmoj sednici CK SKS 1987. koja je označila početak političkog uspona Miloševića.
Stambolić je nakon odlaska s političke scene rukovodio Jubmes bankom u Beogradu.

Sahranjen je 8. aprila 2003. na Topčiderskom groblju, pored svoje ćerke Bojane, uz najviše državne počasti.