STUDENTI, NAROD, OPOZICIJA Mogu li svi zajedno za Srbiju?

Međutim, domet njihove borbe je ograničen. Studenti su stekli poverenje širokog kruga građana, koji ih prati na protestima, zato što nisu ušli u ideološke i stranačke podele. Deca i da ništa više ne urade, već su mnogo uradili. Podigli su društvo, nekakva očekivanja. Bukvalno, sve je sad podignuto na energiji studenata. Sada su to po predsedniku Srbije "mračne snage", po potrebi, "anarhisti" i "marksisti", a poželjno je i "nacisti". To je u modi danas, u vreme našeg pseudo-liberalnog kapitalizma SNS-a.

U scenariju u kojem na izbore izlaze samo studentska lista (lista profesora, radnika, poljoprivrednika, stručnjaka, podržanih od strane studenata), pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem (SNS, SPS, Zavetnici) i stranke manjina, 54,8 odsto građana Srbije bi glasalo za studentsku listu, dok bi za Vučićevu listu glasalo 42,1 odsto.Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je posle sastanka sa predstavnicima dela opozicije i civilnog sektora da će dijalog o unapređenju izbornih uslova biti otvoren za sve društvene aktere. Aleksić, koji je bio inicijator sastanka, izjavio je 16. jula da će se razgovori nastaviti kako bi svi koji žele da učestvuju u budućem izbornom procesu zajedno unapredili uslove. Zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora uputili su studenti u blokadi, koji od nesreće u Novom Sadu predvode antivladine proteste u Srbiji. Iako su bili pozvani, predstavnici studenata nisu učestvovali na sastanku.Mnogi su tvrdili da nikada više nećemo gledati studentske proteste, da je to vreme zauvek prošlo, ali izgleda da nije tako. Nezadovoljstvo je zahvatilo najpotentniji deo društva - mlade ljude. Studentske organizacije se sve više koordinišu, pomažu jedni drugima, što je jako važno. Gradi se neka vrsta fronta. To je specifičnost situacije u kojoj se nalazimo i, čini se, da je zbog toga ona problematična za vlast. Srpska napredna stranka nema baš neke kreativne ljude, a i kad bi ih imala, niko nema dozvolu da sam nešto preduzima, već se čeka odobrenje s Andrićevog venca. I tu leži potencijalna moć srpske opozicije.
Zahtev studenata za vanredne izbore je logičan i očekivan epilog nečega što se dešavalo u proteklim mesecima. I to nesumnjivo predstavlja veliki ispit za opoziciju u Srbiji. Ali, tu postoji jedna začkoljica. Opozicione stranke moraju da budu spremne da bez ikakvog svog "ličnog ja" stanu u jedan jedinstveni front. Jasno je da velika većina građana Srbije više ne želi Aleksandra Vučića na čelu Srbije, da podržava studentske zahteve i potpuno je jasno da se građani više ne boje vlasti. Jasno je da su se studenti ogradili od stranačkog delovanja. I to je sasvim donekle u redu,  jer generalno postoji prilično razočarenje u ono što se naziva političkom elitom u opoziciji. Ali, s druge strane, bez političkih zahteva kriza se ne može razrešiti u željenom pravcu.Građani Srbije u priličnoj meri imaju otpor prema političkim strankama i nevladinim organizacijama. To je jedna od tekovina "uspeha" trinaestogodišnje vlasti Aleksandra Vučića, koji je sve učinio da satanizuje i opozicione političke stranke i nevladine organizacije, s obzirom na to koliko je građana učestvovalo na protestu 15. marta. Taj skup govori o tome kolika je želja građana Srbije da vide leđa njemu i njegovim saučesnicima. Ipak, vidi se napredak u delovanju opozicije. Njihova borba je odlučna, ponekad na ivici incidenta, ali važno da se ne pređe granica, što ne čine ni studenti. A to i nervira Vučića.

Mi, možda veselu budućnost dočekati nećemo, što je misao prilično depresivna. Šta nam je činiti? A, oni drugi. Oni su već shvatili kako će se ovajditi i od belosvetske krize i od naše muke.