Da li je represijom nad demonstrantima Vučić prešao "crvene linije" EU?

Ipak, ne može se sa sigurnošću reći da li je predsednik Srbije prešao "crvene linije" u svojim odnosima sa Evropskom unijom, odnosno da li će zvaničnici EU oštre kritike pretočiti u kaznene mere protiv njegovog režima, piše EWB.

Brisel i Berlin su svesni sve veće represije u Srbiji
Vučićevi odgovori na optužbe za rastući autoritarizam imaju za cilj da Srbiju predstave kao funkcionalnu demokratiju posvećenu evropskim integracijama, te da, istovremeno, diskredituju proteste kao politički motivisane ili "spolja dirigovane". Podsetimo, Vučić je u intervjuima i pismima inostranim medijima konstatovao da "mediji koji prikazuju Srbiju na ivici građanskog rata - suočenom sa izborom između autoritarizma ili predaje manjini - dodatno sužavaju prostor za dijalog, potpirujući unutrašnje tenzije".

Komentarišući Vučićevu "medijsku kontraofanzivu", Florijan Biber, profesor političkih nauka i istorije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, i koordinator Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG), navodi za EWB da "niko tome ne pridaje poseban značaj".

- Nisam ranije video tako oštru i vrlo otvorenu kritiku Vučića u vodećim evropskim medijima, naročito u zemljama koje ovoj temi uglavnom posvećuju manje pažnje od Nemačke ili Austrije - ističe Biber.

U sličnom tonu, Johana Dajmel, viša ekspertkinja za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu, kaže za EWB da je brutalnost policije i huligana prema demonstrantima, uključujući novinare, "postala glavna vest u Nemačkoj".

- Ugledni međunarodni mediji su takođe izvestili o neredima i autoritarnom gušenju protesta (Gardijan) u Srbiji, i pozvali Brisel da jasno reaguje. "Reporteri bez granica", Ujedinjene nacije, novi ambasador EU u Srbiji i predstavnici "Zelenih" u Evropskom parlamentu takođe su digli glas, izražavajući duboku zabrinutost zbog nasilnih događaja u Srbiji. Tako da su i Brisel i Berlin i te kako svesni sve represivnijih postupaka predsednika Vučića - tvrdi Dajmel.

Govoreći na istu temu, Pjer Mirel, bivši direktor Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije, za EWB napominje da je "izjava predsednika Vučića da je reč o obojenoj revoluciji klasičan način oslabljenog režima koji je izgubio kontakt sa narodom da pronađe žrtvene jarce".

- To je odgovor na sve popularniju tvrdnju da su "zahtevi studenata takođe zahtevi Brisela", koju je izrekla komesarka Kos - ocenjuje Mirel.

Koji će biti sledeći korak EU kada je reč o političkim potresima u Srbiji?
Johana Dajmel tvrdi da ako sudimo prema "demokratskim i ustavnim standardima", Vučić već izvesno vreme ozbiljno krši "evropske vrednosti - i ništa se nije dogodilo".

- Bojim se da se u tom smislu ništa neće promeniti. Ovde igra ulogu nekoliko aspekata: prvo, EU je u potpunosti usredsređena na pretnju bezbednosti i miru u Evropi u celini, koju predstavlja agresivni rat Rusije protiv Ukrajine - napominje Dajmel.

Prema njenom mišljenju, "dok Vučićev režim ne sklizne u građanski rat i dokle god ostane stabilan", predsednik Srbije neće morati da se plaši bilo kakvih neposrednih posledica.

- I dokle god ne proglasi vanredno stanje, što će izbegavati da učini kako se ne bi našao u teškoj poziciji na međunarodnom terenu, on će nastaviti da steže čvorove represije, ispod praga vanrednog stanja, bez straha da će se suočiti sa bilo kakvim posledicama od strane EU - navodi.

Prema mišljenju Pjera Mirela, "suzbijajuću nasiljem legitimne zahteve (demonstranata), predsednik Vučić je prešao crvene linije u odnosima Srbije sa Evropskom unijom" i vreme je da EU jasno kaže da je takvo političko ponašanje neprihvatljivo za zemlju koja pregovara o pristupanju EU".

- Očekivani izbori predstavljali bi demokratski način za izlazak iz krize, omogućavajući građanima da izraze podršku vladi ili da zahtevaju promene. Naravno, pod uslovom da se u potpunosti usvoje i sprovedu preporuke misije OEBS/ODIHR, kako bi se bi se sprečile manipulacije i prevare, što je bio slučaj na prethodnim izborima - ocenjuje Mirel.

Sličan stav zastupa i Florijan Biber, koji navodi da je gotovo izvesno da će nasilje (u Srbiji) "izazvati veću reakciju lidera EU".

- Mislim da je to jedan od razloga što je režim, nakon nedelju dana nasilja, smanjio pokušaje da izazove nasilje, koji nisu dali rezultate na domaćem terenu već su, zapravo, dali novu energiju protestima i izazvali veću pažnju inostrane javnosti nego protesti prethodnih meseci. Rekao bih da od marta tolika međunarodna pažnja nije bila posvećena protestima kao što je to bio slučaj sada - objašnjava Biber.

Sa druge strane, Biber napominje da "nismo videli jasne nagoveštaje da zvaničnici EU i država članica Unije postaju kritičniji i razmatraju druge opcije osim izjava".

- Dakle, rekao bih da još nisu pređene crvene linije, ali sada je usmerena veća pažnja na to (situaciju u Srbiji), a budući da se evropski lideri vraćaju sa letnjeg odmora, očekujem da je pažljivije pratiti sve što se događa. Da li će se to pretvoriti u konkretne akcije ostaje da se vidi, što će zavisiti od toga koliko će Vučić biti represivan u narednim sedmicama - zaključuje on.

Zašto EU nije zauzela čvršći stav prema nazadovanju demokratije u Srbiji?
Ocenjujući stav koji je EU zauzela prema političkim potresima u Srbiji, Johana Dajmel ističe da je Vučić "iskusni političar i taktičar".

- Čim je Vučić imao razloga da se plaši ozbiljne kritike (sa posledicama) od strane EU, telefonskim pozivom ruskom ministru Lavrovu pokazao je da vrlo dobro zna kako da igra kartu Istok-Zapad - tvrdi ona.

Dajmel takođe ukazuje da Evropa pomno prati šta se događa u SAD.

- Evropa posmatra kako se Tramp ponaša prema Putinu i Zelenskom i kakve posledice to može da ima kada je reč o bezbednosti i miru u Evropi. Evropa takođe sa strepnjom posmatra kako Tramp pokušava da uguši kritične glasove u medijima, akademskim krugovima, FED-u, pravosuđu… Njegovo širenje autoritarne vladavine koje teče praktično neometano, dobar je primer za Vučića.. Ako to funkcioniše u Sjedinjenim Državama, zašto ne bi funkcionisalo u Srbiji - napominje sagovornica.

Dajeml naglašava da, za razliku od Turske, u kojoj se iza rešetaka nalazi Ekrem Imamoglu, ili u Mađarskoj, gde postoji Peter Mađar, Vučić "nema nikakvu ozbiljnu političku konkurenciju koja bi ga srušila s vlasti".

- Dakle, masovni protesti, koji su široko rasprostranjeni među stanovništvom, istovremeno su i prokletstvo i blagoslov. Nažalost, još je dug put do održavanja novih izbora ili uspostavljanja bilo kakve prelazne vlade. I moja poslednja napomena o tome zašto Brisel i Berlin ne zauzimaju jasan stav jeste da sporazum o litijumu i sa Srbijom predstavlja neku vrstu pakta sa đavolom - zaključuje ona.