Dodik priznao da prisluškuje opoziciju! A Vučić?

Eksplicitna izjava člana Predsedništva BiH Milorada Dodika na sednici Skupštine Republike Srpske da vlast  prisluškuje pristalice opozicije izazvala je buru širom regiona i žestoku polemiku o tome.

- Nema vlasti koja ne sluša (prisluškuje) opoziciju. Ja sam slušao. Imam pravo da slušam. Hoćeš da ti donesem snimke šta se govori o tebi - rekao je Dodik, obraćajući se poslaniku Nebojši Vukanoviću iz kluba opozicione Srpske demokratske stranke.

Na osnovu Dodikovog obraćanja, postavlja se pitanje da li drugi lideri u regionu prisluškuju građane i političke protivnike, a to posebno zanima građane Srbije, s obzirom na činjenicu da je predsednik države Aleksandar Vučić za vreme vanrednog stanja usled epidemije koronavirusa izjavio "da se prate ljudi koji u Srbiju dolaze iz inostranstva".

- Pratimo telefonske brojeve italijanske. Ne prisluškujemo, već pratimo - da li se kreću ljudi sa italijanskim brojevima u romingu, i kreću se! Posebno će policija da obrati pažnju na pojedina naselja. U Beogradu u pojedinim naseljima imamo veliki broj ljudi - istakao je Vučić nekoliko dana nakon proglašenja vanrednog stanja.

Nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić istakao je u razgovoru za Direktno da je prisluškivanje nedopustivo, osim u uslovima koji su utvđeni Ustavom i zakonima i da tako nešto predstavlja krivično delo.

- Dodik je bio iznenađujuće eksplicitan, doslovno je rekao da prisluškuje opoziciju. Vučić nije bio toliko eksplicitan, ali je govorio o nekom praćenju. To ne mora da bude konkretno prisluškivanje, ali u svakom slučaju to je frapantno. Nedopustivo je tako nešto osim u uslovima koji su utvrđeni Ustavom i zakonima. Prisluškivanje doslovno znači slušanje razgovora u realnom vremenu, kao recimo ovo o čemu mi sada razgovaramo ili snimanje ovog razgovora, pa preslušavanje. Vlast apsolutno nema pravo da prisluškuje građane, niti političke protivnike van procedure koju Ustav i zakoni predviđaju. To je teško kršenje i zakona i ljudskih prava zajamčenih Ustavom - rekao je Šabić.

Što se tiče pristupa podataka o komunikaciji, naš sagovornik dodaje da su državne bezbednosne službe proizvele lažnu dilemu da to nije isto što i prisluškivanje.

- Oni su godinama tumačili da pristup zadržanim podacima o tome odakle ste vi mene pozvali, koliko dugo smo razgovarali, u kom prostoru smo se kretali, nije prisluškivanje. Međutim, to je isto, definitvno. Za prisluškivanje je potrebna odluka suda jer je naš Ustav tu eksplicitan. Samo u slučaju borbe protiv kriminaliteta i zaštite državne bezbednosti dozvoljeno je odstupanje, ali takođe sud mora da donese tu odluku. Posle dugogodišnje borbe bivši ombudsman i ja uspeli smo da izdejstvujemo takvu definiciju prisluškivanja kod Ustavnog suda. Prema tome, bilo kakav oblik prisluškivanja, bilo doslovno prisluškivanje ili pristup takozvanim zadržanim informacijama o komunikaciji ako nije zasnovan na zakonu i ako se ne vrši na osnovu naloga suda, jeste kršenje Ustava i zakona i to je praktično krivično delo - zaključio je Šabić.