Šmit u novembru odlazi sa mesta visokog predastavnika u BiH

Šmit je na funkciju visokog predstavnika u BiH došao 2021. godine, ali pošto Savet bezbednosti UN nije odobrio njegovu kandidaturu njegovo imenovanje se smatra nelegitimnim.

Upravo zbog toga je od dolaska u Sarajevo Šmit bio u konfliktu sa predstavnicima Republike Srpske, naročito sa Miloradom Dodikom, koji je u tom trenutku obavljao funkciju predsednika RS.

Prema rečima ministra spoljnih poslova poslova BiH Elmedina Konakovića institucija Kancelarije visokog predstavnika (OHR) neće biti zatvorena nakon odlaska Šmita.

Konaković je, govoreći o radu Šmita kao visokog predstavnika u BiH, rekao da "jako pozitivno ceni njegov rad", dodavši da je "daleko od toga da je zadovoljan svim njegovim odlukama, ali da je više puta sačuvao ustavni sistem BiH".

- Bilo je više nasrtaja na ustavni poredak BiH i zatvaranje OHR-a. To su Dodikovi lobistički ciljevi – secesija i zatvaranje OHR-a. Do toga ne može doći. Čudi me da neke stranke iz Sarajeva učestvuju u toj kampanji. Imamo neke informacije, i ako Šmit bude odlazio, doći će oni koji razumeju situaciju BiH - rekao je Konaković.

Istakao je da nema Ustavnog suda BiH i OHR-a, Dodik bi pokušao secesiju i odveo BiH u novi sukob, zbog čega, dodao je, kontinuirano nasrće na OHR.

Sa druge strane analitičar Elvis Fejzić za Direktno.rs kaže da vest, koja se pojavila i koju su preneli neki mediji u BiH, o tome da će Kristijan Šmit u novmebru napusatiti funkciju visokog predstavnika u BiH predstavlja spekulaciju jer se niko zvanično nije oglasio na tu temu.

Dodaje i da se pitanje visokog predstavnika rešava na nivou ključnih ambasada, odnosno ambasada zemalja kvinte, kao i da u dolasku Šmita na ovu funkciju nije bilo ničega spornog, već da su narativ o tome kako Savet bezbednosti UN nije odobrio Šmitovu kandidaturu forsirali iz Republike Srpske.

- O Šmitovom mandatu su podeljena mišljenja. U Federaciji važi jedan stav, dok je u entitetu RS on potpuno drugačiji - kaže Fejzić.

Podvlači da je najbitnije da institucija Kancelarije visokog predstavnika neće biti zatvorena dok Dejtonski sporazum i aneksi tog sporazuma ne budu u potpunosti implementirani.

Analitičar Miloš Šolaja ima drugačije mišljenje i smatra da je funkcija visokog predstavnika u BiH potpuno prevaziđena.

- Imanovanje Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH je ovu funkciju obesmislilo do apsurda -.kaže Šolaja.

Dodaje da je jedino pravo rešenje za BiH, kako bi ova zemlja funkcionisala normalno, da svi narodi i entiteti koji žive na prostoru BiH pronađu način za zajednički suživot, a da probleme rešavaju sami, bez posrednika.

- Kada Šmit ili kako god da se zove i ko god da bude visoki predstavnik u BiH ne bude arbitrirao u odnosima unutaer ove zemlje, sve će izgledati mnogo drugaćije - zaključio je Šolaja.