Vučić 2014. obećao odštetu, porodica ubijenog studenta heroja i dalje čeka

Ordenje je jedino što je Branki Kovačević ostalo od brata. Može da kaže da je sestra čoveka koji ima dva najviša ordena u dve zemlje. Orden zasluga za narod SFRJ i najviše priznanje koji postoji u Turskoj - zlatnu zvezdu za doprinos i odricanje. Ipak, osim ordena i plaketa, nikakva druga nadoknada, niti obeštećenje nije stiglo porodici studenta heroja, ni 36 godina kasnije.

- Sve što je trebalo da uradim sa moje strane, ja sam uradila. Ja sam samo jedan građanin ove države koji poštuje pravila i poštuje propise - kaže Branka Kovačević, sestra studenta koji je poginuo jureći atentatora na turskog ambasadora u Beogradu.

Godinama su funkcioneri od Staneta Dolanca, pa na dalje tapšali po ramenu majku i sestru čoveka koji je bio dovoljno hrabar da tog marta 1983. pojuri za jermenskim teroristima koji su ga bežeći, pogodili pravo u srce. Konačno, 31 godinu kasnije, 2014. sestru Željka Milivojevića prima premijer Aleksandar Vučić i predlaže joj sporazum o odšteti.

- Stvarno je to bio jedan izuzetan događaj za mene i za moju porodicu u svakom smislu - kaže Branka Kovačević, sestra Željka Milivojevića.

Sve je ekspresno dogovoreno, i sestra heroja je otišla zadovoljna kući, da čeka rešenje. Međutim:

- Od te 2014. godine ništa se više nije dešavalo. Pa sad, da li se taj predmet negde zaturio, ili šta se dešavalo, ne mogu da Vam kažem. U državi se tako desi. Ili nisu... Ne znam, nešto se tu sa administracijom izdešavalo - kaže Branka Kovačević.

Ona kaže da su joj službenici u ministarstvu pravde rekli da je sve odobreno, čak i koliku će tačno sumu dobiti, ali da od tada ne može da dođe do njih, a neprijatno joj je, kako kaže, da opet traži prijem kod predsednika.

- Prosto ne znam. Nemam modus i ideju kako da dođem do njih tamo. U ministarstvo pravde ne mogu da uđem. Samo tad smo ušli, kad nas je on (Aleksandar Vučić) poslao. Do njega isto ne mogu da dođem sada pošto je zauzet stvarno - rekla je Kovačević.

Sasvim drugačiji odnos prema porodici Željka Milivojevića ispoljila je Turska. Potpuno ravnopravno tretira i svog ubijenog ambasadora i jugoslovenskog studenta koji je goloruk krenuo na atentatore.

- Moja majka je bila bolesna, oni su joj platili neko lečenje, odnosno platili su operaciju oka. I uvek su bili tu kad mi je nešto zatrebalo. Uvek su me pozvali, uvek sam bila dobrodošla - ističe Branka i dodaje da im je neizmerno zahvalna.

Ubistvo turskog ambasadora Galipa Balkara bila je vest godine, mirne 1983. a svet se divio jugoslovenskim civilima koji su skočili u pomoć - penzionisanom pukovniku Slobodanu Brajoviću koji je ranjen i trojici prolaznika koji su pojurili drugog napadača, među kojima je bio i Željko Milivojević.