GOLGOTA Kako je potonuo srpski vaterpolo

U poslednje dve decenije, „delfini" sa pedesetak takmičenja samo devet puta nisu doneli medalju. Za to vreme osvojeno je 29 zlata, zaključno sa dva uzastopna olimpijska 2016. i 2021. godine. Međutim, srpski vaterpolisti upravo su se u Tokiju 2021. poslednji put popeli na pobednički podijum, što je dug post za sport sa tako dugom i bogatom tradicijom u Srbiji. Vaterpolo reprezentacija se zapravo prilično muči još od 2020. godine, kada je reprezentativnu karijeru okončalo šest velikana - Filip Filipović, Andrija Prlainović, Milan Aleksić, Stefan Mitrović, Duško i Gojko Pijetlovića. Svi oni bili su važni šrafovi u moćnoj mašineriji reprezentacije Srbija, koja je u proteklih 10 godina autoritativno dominirala svetskim i evropskim vaterpolom.

Sa Dejanom Savićem smo osvajali medalje i titule. Savić je  potom otišao iz nacionalne selekcije, došlo je do smene genracije. Umesto njega na klupu je seo Uroš Stevanović, a fokus je sa reprezentativnog prešao na klupski vaterpolo. Opet je Novi Beograd, na čijem čelu je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, bio u centru pažnje. Pokušavao je Šapić da vedri i oblači i u Vaterpolo savezu Srbije, ali je neočekivano doživeo debakl u čitavoj priči.

Pokušao je da isturi Stefana Mitrovića kao svog kandidata za prvog čoveka saveza, ali je izgubio bitku sa Viktorom Jelenićem i sada na sve načine pokušava da mu se sveti. Kada se na to nadovežu priče da je kao igrač umeo da maltretira mlađe saigrače u reprezentaciji, a da je sve kulminiralo čuvenim sukobom sa Denisom Šefikom sa kojim se čak i fizički razračunavao, jasno je da srpskom vaterpoliu nema napretka tamo gde je on.

Pad se očekivao, svaka smena generacija je bolna, ali ni najveći pesimisti u Srbiji nisu mogli ni da  sanjaju da će reprezentacija, koja je do juče bila sinonim za pobede i zlato, doslovno preko noći postati kanta za razbijanje i žrtva sulude igre moćnika, od kojih je onaj najveći i najodgovorniji za zlo doba srpskog vaterpola, zapravo bio jedan od najvećih igrača u istoriji i verovatno najbolji strelac svih vremena - Aleksandar Šapić. Naime, Šapić nakon kraja veličanstvene sportske karijere očigledno nije mogao da se pomiri da će preko noći postati običan smrtnik. Da više neće biti faca s naslovne strane i idol nacije. Sve što je napravio posle bazena, bilo je pogrešno. Zato je vaterpolo i zavšrio na dnu bazena. 

Međutim, kad se govori o padu srpskog reprezentativnog vaterpola, mora da se spomene VK Partizan, lokomotiva srpskog vaterpola. On je najuspešniji sportski kolektiv u Srbiji i to bez premca. Klub koji ima 29 titula prvaka države (Bivše jugoslavije i Srbije) i 26 nacionalnih Kupova, a ono što je najvažnije čak sedam puta je bio šampion Evrope, što je uz zagrebačku Mladost najviše u istoriji ovog sporta. Tako uništeno stanje u Partizanu ustvari je paradigma celokupnog haosa u srpskom vaterpolu.