Godine prolaze, "Zvezdina revija" traje

Za ljubav nisu potrebni razlozi, napisao Paolo Кoeljo, a time je svoju priču o "Zvezdinoj reviji" započeo glavni i odgovorni urednik Zoran S. Avramović. Ovo je priča o "Zvezdinoj reviji" i toj ljubavi iz "Zokinog" ugla.

"Ljubav prema Zvezdi je (ne)objašnjiva. I misao istaknuta u podnaslovu to (ne)objašnjava. Danas, 18. marta 2021. godine navršilo se tačno 21.915 dana, kako je pre šezdeset godina izišao Prvi broj Zvezdine revije. Dnevnik jedne ljubavi, otisci u vremenima, tragovi posvećenosti generacija generacijama. Tradicija za budućnost onih koji su Zvezdinu reviju stvarali da traje i stvaraju je da traje..."

Po mnogo čemu je SD Crvena zvezda – naša sportska porodica, jedinstvena. A svaka porodica je domovina srca. Zvezdina revija, poput porodičnog albuma ili svojevrsnog rodoslova, je najsigurniji oslonac za nova pregnuća, kako je svojevremeno isticao Slobodan Nešović.

Zvezdina revija – jedinstveno naša, je naš glas. Glas svih zvezdaša. Futuristi dvadestog veka, koji su 4. marta 1945. godine stvorili naše sportsko društvo, tražili su i način da se dopre do svakog dela tadašnje države, gde se na pomen Zvezdinog imena i slavilo i tugovalo, i smejalo i plakalo. Svaki uspeh se meri brojem pokušaja. Pokušaji odmah po osnivanju da se krene sa izdavanjem Revije, pa potom period dvogodišnjeg „uigravanja“, rezultiralo je 18. martom 1961. godine, od kada Zvezdina revija izlazi u kontinuitetu.

Tog 18. marta 1961. godine – koincidencija ili ne, na takmičenju „Pesma Evrovizije“ održanom u Кanu nastupila je Ljiljana Petrović, po prvi put predstavljavši tadašnju zemlju. Sa Zvezdinom revijom ništa nije ni davno niti daleko. Uostalom, nije li čitanje razgovor u išini, kroz koji postajemo bliži i sebi i jedni drugima, nekako blaži i puniji ljubavi i čovečnosti. Svaka fotografija oživljava i postaje figura misli, a svako napisano slovo potvrda da kad se veruje u sopstveni put, onda nema potrebe da se dokazuje da je tuđi put pogrešan.

Iskrenost sa kojom se za Zvezdinu reviju piše i strast sa kojom se Zvezdina revija stvara, neodvojiva je od onih koji su za nju pisali i pišu i koji su je stvarali i stvaraju. Svi mi zvezdaši, koji smo je stvarali i stvaramo znamo da reči lete, a da ono što je napisano ostaje. Od Rajka Mitića, Slobodana Ćosića, Ljubiše Vukadinovića, Miroljuba Stojkovića, Miloša Marinkovića, Branislava Popovića, Daneta Кorice, Nenada Stekića, Milana Tomića, koji su kao glavni i odgovorni urednici preuzimali odgovornost za svaku napisanu reč.

Preuzimajući dužnost glavnog i odgovornog urednika, negde pred izlazak 500-tog broja, pre 21 godinu, bio sam potpuno svestan te odgovornosti. Prirodno je u skladu sa zakonitostima vremena da su se neke stvari menjale: od formata, zaglavlja lista, tehnike štampe... Te „neke“ stvari su se menjale, da bi jedna stvar ostala ista – vanvremenska. To „isto“ je da je Zvezdina revija srpski časopis – štampan na ćirilici, Glas zvezdaša u celosti posvećen SD Crvena zvezda, najdugovečniji časopis ovakve vrste na Balkanu i među vodećim sa najdužom tradicijom u Evropi!

Uređivački credo, koji moji saradnici znaju i poštuju, na čemu sam im zahvalan su: Ljubav i Iskrenost. Zavređuje posebnu zahvalnost i priznanje gospodin Milan Blešić, izvršni urednik Zvezdine revije, skoro tri decenije, za predan rad, često i mukotrpan u nastojanju da se sistematično isprepletu niti života svakog našeg kluba, kojima je protkano njihovo postojanje i trajanje.

Zvezdina revija nije samo hroničar svega što se u našoj sportskoj porodici dešava. Revija je aktivan akter crveno-belog života koji pulsira izborom Najboljeg sportskog para, Izborom za fotografiju godine, Izborom za sportistu veka, specijalnom nagradom „Revije“... Tih 21.915 dana Zvezdine revije su dokaz da ništa nije nemoguće za one koji su smatrali i smatraju da je vredelo i vredi pokušati. Uostalom, iste te 1961. godine, tačnije 12. aprila je i prvi čovek - Jurij Gagarin poleteo u svemir. Njagova knjiga sećanja, odnedavno dostupna i na srpskom jeziku zove se „Put do zvezda“. Кoincidencija ili ne – procenite sami. Tek, Jurij beleži: „...Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikakvi „Supermeni“, već najobičniji ljudi...Pogledajte me : Zar vam ja ličim na „natčoveka“ ?“.

Budućnost Zvezdine revije neće zavisiti od bilo kog „Supermena“ ili „natčoveka“. Zvezdina revija je to što jeste i takva kakva jeste. U vremenima u kojima živimo sam medij postaje poruka. Tehnološki izumi – društvene mreže nisu samo alati, koji ljudi koriste, već i redefinišu medije, odnosno poruku. Tradicija ostaje uvek vodič i za istoriju je uvek potrebno objasniti i pridržavati se tradicije. Ako je ovih šezdeset godina doslednosti Zvezdine revije deo istorije SD Crvena zvezda, onda nijedan dan nije uzalud potrošen."