Gde su nestali SFRJ industrijski giganti?

Ove akvizicije vredne milijarde evra predstavljaju ključne momente u ekonomskim transformacijama Balkana.

Srbija: Rafinerije, cementare, moblini operateri…

1. Naftna industrija Srbije (NIS) – prodata Gaspromnjeftu (Rusija)

Godina prodaje: 2008

Cena: 400 miliona evra (uz investicioni plan od 500 miliona evra)

Detalj: Iako je tada procenjivana na više milijardi evra, NIS je prodat direktnom pogodbom bez tendera.

2. Mobtel / Mobi 63 – Telenor (Norveška)

Godina prodaje: 2006

Cena: 1,51 milijarda evra

Detalj: Jedna od najvećih pojedinačnih privatizacija u regionu, simbol modernizacije i ulaska stranog kapitala u telekomunikacije.

3. Cementara Novi Popovac – Holcim (Švajcarska)

Godina prodaje: 2002

Cena: oko 70 miliona evra

Detalj: Jedna od najvažnijih građevinskih firmi postala je deo švajcarskog giganta.

Hrvatska: Brodogradnja, banke i prehrambena industrija

1. Pliva – Barr Pharmaceuticals (SAD), kasnije Teva (Izrael)

Godina prodaje: 2006

Cena: 2,2 milijarde dolara

Detalj: Najveća farmaceutska firma u bivšoj Jugoslaviji postala je deo izraelskog giganta Teva.

2. Zagrebačka banka – UniCredit (Italija)

Godina prodaje: 2002

Cena: oko 500 miliona evra

Detalj: Ulazak italijanskog kapitala u hrvatski finansijski sektor.

3. Brodosplit – DIV grupa (HR, privatna), ali kasnije podložan interesu stranih ulagača

Detalj: Ogromni gubici i subvencije iz budžeta učinili brodogradilišta neodrživim bez stranih partnera.

4. Podravka (Vegeta, Lino, Čokolino...) – delimično privatizovana, uz jaku institucionalnu kontrolu

Status: Država i domaći institucionalni investitori (poput mirovinskih fondova) zadržali većinski paket, ali strani investitori poput fondova iz Austrije i SAD imaju značajne udele.

Detalj: Iako nije klasična privatizacija kao kod Plive, vlasnička struktura Podravke se znatno internacionalizovala.

5. Ledo – prodat Nomad Foods (UK/USA)

Godina prodaje: 2021

Cena: oko 615 miliona evra (ukupno za Ledo plus još dve kompanije u sastavu Fortenove)

Detalj: Ledo, simbol domaćeg sladoleda i smrznute hrane, prodat je zajedno s Frikom i Ledom Čitluk u paketu multinacionalnoj kompaniji.

6. Jamnica – sada deo Fortenova grupe

Prethodno: U vlasništvu Agrokora, a danas deo konsolidovane Fortenova grupe sa značajnim stranim fondovima iz Nizozemske, SAD i UAE.

Detalj: Jedna od najpoznatijih voda na Balkanu danas posluje u okviru grupe pod stranom kontrolom.

Slovenija: Banke i prehrambena industrija u fokusu

1. Mercator – Agrokor (Hrvatska), kasnije Fortenova (Nizozemska vlasnička struktura)

Godina prodaje: 2014

Cena: 240 miliona evra za 53% udela

Detalj: Kontroverzna prodaja najvećeg slovenačkog trgovačkog lanca.

2. NKBM – Apolon fond (SAD)

Godina prodaje: 2016

Cena: oko 250 miliona evra

Detalj: Druga najveća banka u Sloveniji privatizovana američkom fondu.

Bosna i Hercegovina: Strane banke i telekomunikacije

1. Fabrika duhana Sarajevo – BAT (Velika Britanija)

Godina prodaje: 2001

Cena: oko 100 miliona KM (cca 50 miliona evra)

Detalj: Jedan od najprofitabilnijih biznisa BiH pre privatizacije.

2. Telekom Srpske – Telekom Srbija

Godina prodaje: 2007

Cena: 646 miliona evra

Detalj: Telekom Srbija je postao većinski vlasnik telekomunikacione kompanije u RS.

Makedonija: Stranci preuzeli ključne sektore

1. Makedonski Telekom – Magyar Telekom (Mađarska), deo Deutsche Telekom

Godina prodaje: 2001

Cena: oko 300 miliona evra

Detalj: Telekom sektor odmah po tranziciji privukao strane gigante.

2. OKTA Rafinerija – Hellenic Petroleum (Grčka)

Godina prodaje: 1999

Cena: oko 32 miliona evra

Detalj: Jedna od najranijih velikih akvizicija u zemlji.

Crna Gora: Aluminijum i turizam u fokusu

1. Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) – CEAC (Rusija)

Godina prodaje: 2005

Cena: 48,5 miliona evra (plus obaveze i investicije)

Detalj: Propraćeno brojnim sporovima i arbitražama.

2. Hotel Splendid i drugi turistički kompleksi – strani investitori (Rusija, UAE, Turska)

Detalj: Turizam je postao primarna meta investitora u Crnoj Gori.

Ko je profitirao, a ko izgubio?

Ukupna vrednost privatizacija u bivšim republikama SFRJ procenjuje se na više od 20 milijardi evra. I dok su neki sektori modernizovani i revitalizovani uz pomoć stranih investicija, mnoge firme su ugašene, radnici ostali bez posla, a tržišta postala zavisna od inostranih vlasnika.

Jugoslavija je možda nestala s mape, ali njeni industrijski divovi i dalje žive - samo pod tuđim imenima i upravama.