Mogu li zbog NIS-a i Dina kartica i NBS da završe pod sankcijama SAD?

Američko ministarstvo finansija nedavno je uvelo sankcije NIS-u, što će između ostalog, otežati i plaćanje građana na njihovim pumpama.

To znači da neće moći da se plaća "Visa" i "Mastercard" karticama. Međutim, Narodna banka Srbije (NBS) obavestila je građane da će se plaćanje nesmetano nastaviti u kešu, ali i Dina karticama (DinaCard).

Dina kartica je, prema objašnjenju sa njihovog sajta, nacionalna platna kartica Srbije koja se koristi za plaćanje robe i usluga i za podizanje gotovog novca.

To je sistem osnovan u 2003. godini, kao rezultat saradnje Narodne banke Srbije s poslovnim bankama. Cilj njegovog pokretanja bio je ubrzani razvoj bezgotovinskog načina plaćanja, smanjenje gotovine u novčanoj masi i suzbijanje sive ekonomije, dodaje se.

Ipak, američka administracija reagovala je na ovo i uputila nova upozorenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je da je iz Amerike stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja na pumpama Dina karticom, ali bez više detalja. Dodao je i da će se sa razgovarati sa SAD o tom pitanju.

Tim povodom, Danas je pisao Narodnoj banci Srbije u pokušaju da dobije objašnjenje ove situacije, ali do zaključenja ovog teksta, odgovori nisu stigli.

Pored sankcija NIS-u i pritisaka na NBS, Vučić je ranije pričao i o potencijalnim problemima sa Bankom poštanskom štedionicom zbog poslovanja sa NIS-om.

- Moraćemo da razgovaramo sa američkim partnerima i o Poštanskoj štedionici, jer ne možemo da dozvolimo da se naša banka nađe pod pritiskom - rekao je Vučić.

Broker Branislav Jorgić za Danas kaže da su SAD uvele, između ostalog, finansijske sankcije NIS-u.

- Korišćenje Dina platne kartice u platnom prometu sa NIS-om predstavlja finansijsku transakciju između NIS-a i njegovog kupca. Te finansijske transakcije, po mišljenju SAD, predstavljaju kršenje sankcija NIS-u. SAD smatraju da je za takvo kršenje sankcija odgovorna NBS kao nosilac platnog sistema Dina kartica. Iz navedenog razloga upućeno je upozorenje prema NBS - objašnjava on.

Samo upozorenje, kako ukazuje, već predstavlja pretnju.

- Ukoliko Srbija ne reaguje na navedeno upozorenje, realno je očekivati da SAD, u nekom trenutku, počnu sa postepenom primenom određenih mera prema NBS. Te mere bi u krajnjoj instanci mogle da završe finansijskim sankcijama prema NBS-u - upozorava sagovornik.

Prema mišljenju Jorgića, verovatno je da OFAC već poseduje listu potencijalnih mera prema NBS.

- Ukoliko NBS ignoriše dostavljeno upozorenje, primena mera sa liste OFAC-a će ići postepeno, od blažih prema oštrijim, a u zavisnosti od ponašanja NBS. Krajnja mera bi mogla biti zamrzavanje imovine NBS u inostranstvu, mada mislim da je mala verovatnoća da bi do toga moglo doći - navodi on.

Ako se počne sa primenom kaznenih mera prema NBS, Jorgić objašnjava da to znači da se sankcije prema NIS-u proširuju na sankcije prema Srbiji.

- Neke odluke, po pitanju NIS-a, Srbija mora doneti, stvari se moraju preseći - zaključuje on.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da NBS nema operativnu, već regulatornu ulogu u domaćem platnom sistemu.

- Dina kartica je nacionalna kartica čiji se promet odvija isključivo u dinarima i unutar Srbije, bez oslanjanja na međunarodne platne mreže. Plaćanja Dina karticama na NIS-ovim pumpama ne uključuju američku finansijsku infrastrukturu, pa zato ne potpadaju pod jurisdikciju američkih sankcija - objašnjava on.

Upozorenje SAD se stoga može razumeti pre kao politički signal, nego kao pravno obavezujuća mera, smatra Mijušković.

- NBS nastavlja da obavlja svoje zakonske funkcije - očuvanje stabilnosti platnog sistema i zaštitu interesa domaćih korisnika - naglašava on.

Kako dodaje, SAD putem kancelarije OFAC imaju mogućnost da sankcionišu entitete koji učestvuju u međunarodnim transakcijama sa subjektima pod američkim sankcijama.

- Međutim, ta nadležnost se odnosi na poslove povezane sa američkim finansijskim sistemom, dolarom i institucijama pod američkom jurisdikcijom. Kako Dina sistem funkcioniše u zatvorenom nacionalnom okviru, bez kontakta sa američkim finansijskim kanalima, takva mogućnost je pravno ograničena. SAD u ovom slučaju ne mogu jednostrano nametnuti sankcije NBS-u zbog unutrašnjih dinarskih plaćanja - pojašnjava on.

Praktično gledano, verovatnoća da NBS postane predmet američkih sankcija gotovo da ne postoji, navodi Mijušković.

- Centralne banke predstavljaju institucije javnog interesa i tradicionalno su izuzete iz sankcionih režima, čak i u uslovima ozbiljnih međunarodnih tenzija. NBS ne posluje komercijalno sa kompanijama pod sankcijama i ne učestvuje u međunarodnim platnim tokovima sa američkim entitetima. U najgorem scenariju, pritisak bi mogao biti tehničke prirode, kroz otežan pristup nekim kanalima za dolarske transakcije, ali bez uticaja na dinarski i devizni sistem u zemlji. Stabilnost kursa, devizne rezerve i likvidnost bankarskog sektora ostali bi nepromenjeni - poručuje on.

I u hipotetičkom slučaju sankcija, kako dodaje, građani Srbije ne bi osetili direktne posledice.

- Dinarska plaćanja bi se nastavila nesmetano, a sve domaće bankarske funkcije bi ostale stabilne. Eventualne poteškoće bi se mogle pojaviti samo u međunarodnim plaćanjima u dolarima, što bi NBS i banke nadomestile preusmeravanjem na evro i druge valute. Centralna banka poseduje višestruke devizne kanale i dovoljno rezervi da obezbedi kontinuitet platnog sistema. Dakle, stabilnost za građane i privredu ne bi bila dovedena u pitanje - zaključuje Mijušković.

Što se tiče Banke Poštanske štedionice, kako kaže, ona posluje u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pod nadzorom NBS.

- Njeno eventualno poslovanje sa NIS-om u domaćoj valuti nije u suprotnosti sa međunarodnim propisima, jer se odvija unutar nacionalnog platnog sistema. Poštanska štedionica ne koristi američku infrastrukturu niti učestvuje u deviznim poslovima sa subjektima pod sankcijama, pa ne postoji osnov da bude obuhvaćena bilo kakvim merama - objašnjava on.

Naprotiv, ova banka ima značajnu ulogu u održavanju poverenja građana i stabilnosti sistema, što je u sadašnjim okolnostima od ključnog značaja, zaključuje Mijušković.