"Partizan na rubu egzistencije, ali se vidi svetlo na kraju tunela"

Vaterpolo klub Partizan je prošao kroz turbulentan period od 2. decebra pa do danas, jer je u pomenutom periodu srpski gigant samo tonuo, dok su se problemi gomilali. I nisu to bili samo finansijski problemi, već i igrački, pošto se tim osipao, a roditelji su svoju decu odvodili u nove klubove.

Svih tih problema je svestan Aleksandar Šoštar, koji je na toj nelegitimnoj sednici Skupštine VK Partizan smenjen, ali je od Ministarstva za sport i omladinu stiglo drugostepeno rešenje, u kojem se navodi da je Šoštar i dalje predsednik Upravnog odbora VK Partizan, nakon čega je podneo i zahtev za sazivanje nove sednice.

Šta se trenutno dešava sa Partizanom?

- Stiglo je drugostepeno rešenje Ministarstva omladine i sporta, slučaj je završen. Rešenje je pravosnažno, ja sam prekjuče bio u klubu sa Zoranom Avramovićem i sa pravnikom. Treba da podnesemo zahtev za sazivanje Upravnog odbora, koji je bio na snazi do 2. decembra prošle godine, koji je bio jedini važeći i tako bi se postupilo prema nalogu koji stoji u rešenju i da se sazove Skupština kluba koja će izglasati poverenje svim organima. Međutim, u klubu nije bilo nikoga kada sam došao, sem računovođe i jedne sekretarice koji nisu hteli da prime zahtev za sazivanje sednice Upravnog odbora. Ja sam to ostavio tamo, nije zavedeno, ali sam poslao preporučenom poštom i mejlom - rekao je Šoštar za Direktno.rs

Da li je bilo intervencije organa reda i da li je bilo potrebe za tim prilikom odlaska u klub?

- Nije bilo nikakve intervencije, niti smo tražili. Uostalom, nikoga u klubu nije ni bilo. Sledeći je korak da se sazove skupština i sve u skladu onoga što se nalazi u rešenju.

Vi generalno sada samo radite sprovođenje zakona? Ima li ovde nekog vašeg ličnog interesa?

- Ja sam rekao i ranije da ću da se povučem sa mesta predsednika Upravnog odbora. Mogu u klubu da doprinesem radom mnogo, ali o tom, potom. Sigurno je da na toj skupšini neće biti potrebe da se glasa o poverenju meni, niti da se bilo ko izjašnjava.

Da li ste u međuvremenu nešto radili po pitanju statusa kluba, pošto je evidentno da mnogo toga ne funkcioniše?

- U međuvremenu apsolutno ništa nisam mogao da radim kada je reč o statusu VK Partizan, jer je na svim instancama to osporavano.

Kakav je bio stav Saveza?

- Prema meni lično, taj stav nije bio specijalan, jer se čekalo da se donese rešenje. Kada je reč o odnosu prema klubu, mogu da pričam o onome što sam čuo, a to je da se Savez držao po strani, čekalo se da se donese rešenje, pa onda da se vidi kakav je njihov stav. Sada kada je sve na svom mestu, videćemo kako će Vaterpolo savez Srbije da reaguje. Sada je sve legitimno i ne postoji razlog da Savez ne postupi prema rešenju Ministarstva sporta, kojim je osporeno sve ono što je urađeno na toj sednici. Meni je bilo jasno šta će se desiti tog decembra. Da se razumemo, i pre 2. decembra u Partizanu nije bilo med i mleko, bila je teška situacija, ali ono što je funkcionisalo, bio je taj sportski deo. A on se potpuno urušio od 2. decembra do današnjeg dana. Ja sam u međuvremenu razgovarao sa mnogo dece i njihovim roditeljima, rekao sam im da se malo strpe, iako znam da je teško kada šest meseci nemate nikakvih prihoda. Na kraju, mnogi su povukli decu u neke druge klubove, što je meni bilo potpuno razumljivo, nekoliko trenera je otišlo, tako da u periodu koji je pred nama predstoji ogroman rad da se sve vrati u neke normalne okvire.

Govori se da ste blizu da nađete stabilno rešenje kada je u pitanju bazen, ali i ostali uslovi?

- U ovom momentu prvo moramo da uradimo sve da vratimo klub u normalne okvire. Na papiru sam ja i dalje predsednik Upravnog odbora VK Partizan, sada je najbitnije da sprovede nalog koji je naveden u rešenju, a to je da se sazove Skupština, a prema svemu viđenom u kancelariji jasno je u kakvom je stanju Partizan. Za Partizan uvek postoji neko svetlo na kraju tunela, ono je sada malo i dosta daleko. Mislim da će Partizan prebroditi ovu situaciju, ali će biti jako teško da se vrati tamo gde mu je mesto.

Da li će proći bez koncekvenci ljudi koji su na ilegalan način preuzeli Partizan?

- Potrebno je da sve radimo po zakonu, svako ko je uradio nešto što nije po pravilima treba da snosi odgovornost, u meri u kojoj je učinio loše stvari. Svako ko je po bilo kojoj osnovi naneo štetu klubu, mora da snosi odgovornost, i tu nema greške. Ne bih se upuštao u neke lične odnose. Na kraju, interes kluba je iznad svega, ali mora da se vidi šta je urađeno, jasno je da je velika šteta naneta klubu koji je sada na rubu egzistencije. Kada kažem to, ne mislim na pitanje finansija, nego mislim na pitanje funkcionisanja, ljudstva, uslova za trening i, naravno, dece sa kojom treba raditi.

Da li je struja ljudi koji treba da izvuku Partizan blizu dogovora sa opštinom Voždovac da se trajno reši problem bazena?

- Opet kažem, to su stvari koje treba da dođu na red. Mi smo otvoreni za svaku vrstu dijaloga koja će pomoći da VK Partizan opet stane na noge. Kako i u kojoj meri, to ostaje da se vidi. O tome mora da se razgovara, mi smo pre dve godine podneli tužbu, proces je u toku i to treba da ide nekim svojim tokom. Dok to sve ide, sigurno da mora da postoji neki drugi put, a ako je dobar za klub, onda treba krenuti tim drugim putem. Nama je u interesu da se što pre zakaže sednica Skupštine i Upravnog odbora, a to je trebalo da se uradi još u januaru, kada je došao prvi zapisnik od gradske inspektorke. Računalo se, kako je stajalo u tom zapisniku, da se do kraja januara održi Skupština, međutim dobio sam odgovor da to još ništa nije gotovo i da će se ta grupa ljudi koja smatra da treba da vodi klub žaliti. Na kraju su se oni i žalili, da bi posle dobili identično rešenje kao i tada. I sve je isto kao što je bilo 30. decembra, pa je izgubljeno šest meseci potpuno bez razloga.

Da li se vaterpolo zajednica nehajno odnosila prema problemima u Vaterpolo klubu Partizan?

- Mislim da su se svi trudili da budu neutralni i da se ne mešaju.

Da li je tim nemešanjem pokušano da se oslabi Partizan nauštrb nekih drugih centara?

- Kada govorimo o Partizanu, on uvek zbog onoga što jeste, težine i snage, uvek smeta. I to nije samo u vaterpolu, već u svim sportovima. Za mene je to potpuno neprihvatljiv stav, ja sam uvek govorio da je Partizan = VSS. To ne govorim zbog toga što Partizan treba da bude jedini, ali on je 50 godina bio lokomotiva u vozu najpre jugoslovenskog, onda srpsko-crnogorskog i na kraju srpskog vaterpola. Bez Partizana je i srpskom vaterpolu mnogo teže. Neki sitni interesei da se naprave uspesi ako je Partizan slab su potpuno u suprotnosti sa ovim što je interes srpskog vaterpola. Sigurno da su takve stvari postojale i da su bile prisutne. Verovatno bi u suprotnom bilo sluha i pokušaja da se taj problem reši. Kažem, svi su se ponašali tako da sve ide zakonskim putem, kojim smo na kraju i išli, ali smo izgubili mnogo vremena i žao mi je što se to nije na neki drugi način radilo. Ali, tu smo gde smo.

Da ste sada bili na čelu VK Partizan da li biste insistirali da se ne igra Superlige?

- Partizan je uvek bio za to da se igra i da se igra sve što je moguće u tom trenutku, to je moj lični stav. Zaista možemo da diskutujemo o tome, jer se neki sportovi igraju, a neki ne. A što se tiče VK Partizan, u momentu kada sam ja kao predsednik pre 12 godina inicirao osnivanje Evro-inter lige sa Mađarima i Rumunima, to je bilo iz razloga da bi se igralo. Jednostavno, samo igranjem i pravom konkurencijom može da se napreduje. U suprotnom, nema napretka. Napravljena je ogromna pauza, sigurno treba da postoji neko ko će da oceni faktor rizika, a ne verujem da su se ljudi udubili u to. Da sam bio predstavnik Partizana na tom sastanku, ja bih tražio da se Superliga igra i da se završi do kraja, ukoliko se naravno stvore uslovi.

Podržavate li inicijativu povratka srpskih vaterpolista u klubove i kako vidite to što Partizan nije među klubovima koji bi imali naše proverene asove u klubu?

- Apsolutno podržavam tu ideju Olimpijskog komiteta, jako je dobra stvar, a ne znam koliko će dugo ta praksa biti zastupljena u realnom životu. Sigurno će ona biti na snazi sledeće sezone. Mislim da bi to trebalo da bude pokrenuto u ostalim sportovima, a kada je reč o vaterpolu, apsolutno je podržavam. Zašto nema Partizana? Ako je to tačno, onda je to pitanje za one koji su doveli klub u ovo stanje. Sigurno da je osnovni razlog to što OKS nije priznavao upravu koja je do sada bila u klubu, jedna organizacija kao što je Olimpijski komitet sigurno neće da ulazi u neke sporne situacije. Zato što u klubu sedi uprava koja nema nikakvu zakonsku zaleđinu je i razlog zbog čega sada Partizan trpi konsekvence i nije u planu pomoći OKS, opravdano, jer nacionalni Olimpijski komitet ne želi da sarađuje sa onima koji po rešenju nadležnog državnog organa ne treba da sede u klubu. Ako se sve reši u skorije vreme i ako se postupi po rešenju, onda mislim da ima prostora da i Partizan uđe u grupu tih klubova koji će moći da računa na naše igrače, ukoliko bude došlo do njihovog povratka.

Kakve su vaše informacije o Jadranskoj ligi?

- Za sada neke detaljnije informacije nemam. Ništa konkretno još nije pričano, ima različitih glasina da li će se igrati ili ne, ali niko još nije dao konkretan stav.

Postoji li šansa da Srbija preuzme organizaciju Jadranske lige, kada je reč o marketingu, kao i troškovima organizacije?

- Incijativa za formiranje Jadranske lige je počela 2003. godine, tada se javio predsednik VS Srbije i Crne Gore i tada za vreme Evropskog prvenstva u Kranju je predstavio tu ligu. Od toga ništa nije bilo, da bi ona nastala 2007. ili 2008. godine. Tada je napravljena liga crnogorskih i hrvatskih klubova, a bio je tu i jedan klub iz Slovenije. Drugi klubovi su kasnije ušli u celu tu priču. Nije bilo tu mnogo stvari gde su se predlozi srpskih klubova zanemarivali, ali s druge strane pitanje je šta mi hoćemo sa tom ligom da postignemo. Postoji mogućnost da klub koji osvoji Jadransku ligu ne zauzima mesto nekom drugom, već da dobije direktnu pozivnicu za elitno takmičenje. Tako bi dobilo na takmiarskom značaju. Nama bi u ovom trenutku, ako dođe do povratka iz inostranstva, to odgovaralo jer bi došlo do podizanja kvaliteta klubova. Do sada je bila velika razlika između naših i hrvatskih klubova, pa je to sve bilo otežavajui faktor. To je jedan prvi korak koji moramo da napravimo. Najbolje bi bilo kada bismo imali samo srpsko prvenstvo, ali da bismo to uspeli, moramo da imamo više kvalitetnih klubova - istakao je Šoštar.