NI BAZENA NI PARA Nacionalni centar zarastao u korov

Po završetku Evropskog prvenstva u vaterpolu, u Beogradu 2016. godine, planirano je da se montažni bazeni iz "Arene" premeste u Vrnjačku Banju gde je lokalna samouprava, uz pomoć Vlade Srbije, počela da gradi nacionalni vaterpolo centar. Bazeni firme "Myrtha Pools" iz Italije su montirani, ali je, zbog racionalizacije troškova, rok za početak druge faze projekta pomeren tek za kraj 2018. Mi smo duboko zagazili u 2020, a od "Kuće novih šampiona", kako je euforično najavljivana, nema ništa. A nema ništa ni od 1,5 miliona evra, koje je ponosno namenio Aleksandar Vučić, a Vanja Udovičič se dičio!

- Za mene ne postoji emotivniji trenutak od ovoga kada naš dugogodišnji san o izgradnji Nacionalnog vaterpolo trenažnog centra postaje stvarnost. Izgradićemo "Kuću novih šampiona", a posebno je značajno što na ovaj način doprinosimo razvoju sporta i turizma, a time i privrede u celom regionu - uzviknuo je Udovičić nakon što je odložio lopatu kojom je polagao temeljac.

U julu 2018, prilikom posete Vrnjačkoj Banji predsednik Srbije obećao je domaćinima da će iz državne kase biti izdvojeno milion evra za pokrivanje bazena, koji će predstavljati budući nacionalni vaterpolo centar. Uz to obećanje on je izrazio nadu da će u tom centru trenirati naši, ali i inostrani vaterpolisti i da će tu plivanje učiti i vežbati deca, možda buduće zvezde ovog sporta. Međutim, prilikom posete Nikincima, septembra 2019, Vučić je još dodao:

- Doneta je odluka o ulaganju u pokrivanje bazena u Vrnjačkoj Banji, a taj poduhvat će koštati 1,5 miliona evra.

U Vrnjačkoj Banji su to odmah protumačili da je predsednik „odrešio” kesu za još pola miliona evra. Ali, ne lezi vraže, od obećanja predsednika Vučića i najave ministra Udovičića do dana današnjeg nema ništa. Samo korov i trava. A novac? Gde je novac?

Radovi na izgradnji prizemne etaže (površine oko 4.500 m2) objekta završeni su u julu 2016, posle čega je izvršena montaža bazenskih školjki i pripadajuće tehnike od strane dobavljača "Myrtha Pools" iz Italije. Tada su urađeni i tehnički prijem i primopredaja objekta, koji je prenet u vlasništvo opštine Vrnjačka Banja, a deo etaže otvorenog dela objekta je nakon toga ograđen i bazenska plaža popločana. Tu je izgradnja budućeg centra stala. U međuvremenu, Opština je i smanjila projektovanu površinu objekta od 12.000 m2.

Inače, plan je bio da Nacionalni vaterpolo centar, kada bude završen, pre svega bude na raspolaganju Vaterpolo savezu Srbije, a da u periodu u toku godine u kojem reprezentativci neće trenirati, bude iskorišćen u komercijalne svrhe i ponuđen svim drugim vaterpolo i plivačkim ekipama.

Od toga, ipak, nema ništa, a sva ova obećanja i nestanak para može da stane u jednu rečenicu našeg legendarnog vaterpoliste Andrije Prlainovića.

- Strah me je za budućnost srpskog reprezentativnog vaterpola. Strah me je šta će biti posle Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine - rekao je Prlainović.

Vaterpolo nema nacionalni centar, kao ni košarka, odbojka, uprkos obećanjima i razbacivanju rečima i parama Aleksandra Vučića i Vanje Udovičića. Niti je od juče, niti je prvi put.