PUSTA OBEĆANJA DRŽAVE Šampioni bez krova nad glavom

Predugo se čeka da država i Ministarstvo omladine i sporta prepoznaju momenat da pomognu trofejnim momcima i devojkama, koje to, ipak, ne sprečava da i bez osnovih uslova za rad po ko zna koji put obraduju zemlju i pokažu svetu da dolaze iz zemlje sporta.

Pokorili su Novak Đoković, Viktor Troicki, Dušan Lajović i Nenad Zimonjić planetu i naterali nas da se zapitamo kako je moguće da beleže takve rezultate kada u domovini nemaju nacionalni teniski centar? U redu, ima par akademija u Beogradu na kojima mladi teniseri mogu da treniraju, ali to jednostavno nije to. Nema glavnih uslova uz pomoć kojih bi budući asovi mogli da se kale, usavršavaju, uče, pa ne čudi što idealan ambijent traže u inostranstvu.

Uostalom, svi naši teniseri su do velikih uspeha došli radeći van granica naše zemlje, u Srbiji nema potrebnih uslova za stasavanje novog Đokovića, Tipsarevića, Lajovića, Troickog... Ništa drugačija situacija nije ni u ostalim trofejnim sportovima. Odbojkaši i odbojkašice su prošle godine postali evropski šampioni, dame su se prethodno okitile svetskim zlatom i olimpijskim srebrom, ali ni to nije bio znak za državu da se trgne i obezbedi nacionalni odbojkaški centar. Iako ga obećavaju već četiri godine i Odbojkaški savez i ministarstvo sporta, od toga, zasad, nema ništa.- Dugo sam u odbojci, višestruki smo prvaci Srbije, igrali smo godinama Ligu šampiona, okosnicu reprezentacije čine igračice ponikle u Vizuri, ali pomoći Saveza i države nema. Ne prepoznaje se naš uspeh. Savez već četiri godine priča da će, uz pomoć države, napraviti Nacionalni odbojkaški centar, međutim sve je ostalo na rečima. U poslednje vreme se to i ne pominje više - kaže za Direktno.rs Zoran Radojičić, predsednik i finansijer OK Vizura.Ministar Vanja Udovičić je tu kada se odbojkaši i odbojkašice vrate sa odličjima sa velikih takmičenja, ali kada je potrebno pomoći i obezbediti halu za treninge, Zoran Terzić i Slobodan Kovač moraju da vode izabranike i izabranice na Pale, čak i na neke dalje lokacije.A šta tek onda tek reći za uslove u kojima rade vaterpolisti? Dejan Savić je sa "delfinima" osvojio sve što može da se osvoji, naši momci su evropski, svetski i olimpijski prvaci, ali uprkos tome nemaju nacionalni bazen, iako im je to toliko puta obećavano. Udovičić je posle Evropskog prvenstva u Beogradu istakao da će montažni bazeni iz "Arene" biti prebačeni u Vrnjačku Banju, koja će biti baza "delfina". Od tada je prošlo četiri godine i šta se od tad desilo? Pa, ništa.

Postavljen je kamen temeljac, Udovičić je dao krupna obećanja, ali se na tom kamenu temeljcu stalo. Nije se odmaklo od mrtve tačke, u Vrnjačkoj Banji, gde je trebalo da se nađe nacionalni bazen, sada su sablasni uslovi. Beton, korov trava... 

Fudbalerima obećan Nacionalni stadion

Fudbaleri Srbije nemaju svoj stadion, pa se tako spremaju u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi, dok mečeve igraju na stadionu "Rajko Mitić" i u Humskoj. Obećao je Aleksandar Vučić da će država izgraditi Nacionalni stadion, na kom će moći da igraju, a koji će, po rečima predsednika Srbije, koštati 200 do 250 miliona evra... Samo, pitanje je zbog čega je fudbalerima potreban stadion kapaciteta izumeđu 45.000 i 65.000 mesta, kada ni upola tog kapaciteta ne mogu da napune. Narod je razočaran u nacionalni tim, pa u sve većem krugu zaobilazi utakmice "orlova".

- Besmisleno je graditi novi Nacionalni stadion za 65.000 gledalaca i još osam stadiona u zemlji u kojoj je prošle godine na ligaškim utakmicama prosečna poseta bila 3.500 gledalaca, a na utakmicama reprezentacije 11.000 gledalaca. Umesto da 500 miliona evra građana Srbije podele njihovim izvođačima na montiranim tenderima ili bez tendera, bolje je da ih uložimo u obrazovanje i zdravstvo, da nastavnici imaju minimalnu platu 600 evra, a lekari 1.000 evra, da obezbedimo besplatne udžbenike i jedan obrok za sve učenike, da modernizujemo bolnice i prestanemo da lečimo decu SMS porukama - često upozoravaju iz Stranke slobode i pravde.