Vujošević je obožavao umetnost, evo koje pisce je čitao, a koje muzičare voleo da sluša

Duško Vujošević je bio vrhunski košarkaški trener koji je uvek davao maksimum, a igrači su ga voleli jer im je bio kao otac. Mnogo igrača je prošlo kroz "ruke" Duleta u Pioniru i svaki je mogao da ga pozove u bilo kom trenutku dana, ako bi mu eventualno trebala pomoć ili nešto ne bi razumeo.

Razne anegdote su pričali bivši košarkaši, iako na prvu ruku strog, Dule je bio trener koji je brinuo o razvoju mladih igrača sa kojima je uglavnom radio. Preminuli stručnjak je vodio računa o svakom košarkašu i nikoga nije zapostavljao. On je pored trenera igračima bio i vaspitač.

Dule je svoje košarkaše "trenirao" i van hale, učio ih je životnim principima, stavovima i filozofiji, a svako od njih je morao da ide u pozorište, kad god može i čita knjige.

Propagirao je da svi moraju da budu kao jedan, tačno se znalo ko šta sme da urad i kako da se ponaša, kada bi to neko prestupio, bio bi kažnjen sa ne igranjem nekog meča, pa makar i po cenu rezultata.

Vujošević je bio dosta usmeren ka umetnosti, njegov ukus književnosti je bio okrenut na autore poput Danila Kiša i Ive Andrića, pa tako ne čudi zašto je bio sklon disciplini. Sa druge strane u muzici je slušao Azru, Đorđa Balaševića i Šabana Bajramovića gde je poistovetio svoju emociju koju nikada nije krio.

Pritisak je uvek bio ogroman, Dule je radio "Sizifov posao" i na kraju sezone bi najbolji igrači odlazili. Utakmice u Evroligi su bile uvek pune turbulencija i svoj mir Vujošević je pronalazio u likovnoj umetnosti koju je doživljavao kao mesto za relaksaciju i mir.

Smrt Duška je veliki gubitak za sport, ali i društvo, jer ono što ostaje iza trofejnog trenera nisu samo rezultati, već i brojni ljudi koji su usmereni na pravi put upravo zbog Vujoševića.