"Pogledaj dom svoj, anđele, i skini paučinu s očiju"

Jesenja titula značila je ujedno i prokletstvo za fudbalski klub Partizan. Ušuškani iza boda više u odnosu na Crvenu zvezdu, odgovorni u Humskoj upali su u zonu iracionalnog verujući, makar deklarativno, da mogu da se trkaju sa Crvenom zvezdom.

Možda je bilo poštenije da su bili iskreniji i prema sebi i prema navijačima, koji svedoče surovoj dominaciji večitog rivala srpskim fudbalom i njegovoj devetoj tituli u nizu. Derbi na "Marakani", 179. po redu, pokazao je da je Partizan svetlosnim godinama daleko od Zvezde i da se to objektivno neće promeniti ni za pet do deset godina, ma ko sedeo u upravama oba kluba i kakva god bila politička klima u zemlji.

Jednostavno, večiti rival je daleko odmakao i finansijski i organizaciono i kvalitativno i kad je reč o omladinskoj školi. Iz one u Ljutice Bogdana počeli su da iskaču igrači vredni preko 10 miliona evra, u Teleoptiku ima kvaliteta, ali ni približno na tom nivou, što se može videti u timu kojim raspolaže trener Srđan Blagojević.

Mogli bi odgovorni u Humskoj da poslušaju stihove "Riblje čorbe", da pogledaju svoj dom poput Borinog anđela i skinu paučinu s očiju. Prizore potresne su već videli i preživeli. I kao što im niko ne diše za vratom kad je reč o konsolidaciji kluba, tako im niko ne bi pravio problem da su pošteno izašli u javnost i rekli da ove godine, a možda i nekoliko nerednih, ne mogu da budu konkurentni. Istina nekad ne boli, ume da bude i lekovita.

Biće Partizanu potreban i anđeo osvete, neko ko će da pokrene klub u drugom pravcu. Zbog toga je neophodno da se što pre održi Skupština kluba. Pa neka na njoj pobedi bolji. Da li će to da bude grupa okupljena oko aktuelnog predsednika Rasima Ljajića, Predrag Mijatović ili neko treći? Znaće se ovog leta. Jedno je sigurno - Partizan ovako više ne sme i ne može.