U Srbiji sve odavno rešeno, a u komšiluku borba do samog kraja: Gde je naš fudbal?

To što su crveno-beli osmi uzastopni put postali prvaci, ne može se baš smatrati nekakvim uspehom, jer se dostignuća u ovom sportu najbolje vide na međunarodnom nivou. Poslednja titula je samo dokaz da je srpski fudbal više nego nezanimljiv, i što se tiče i igrača i utakmica. Iznenađenja, naravno, ne sme biti, kao kod naši zapadnih suseda.

Za razliku od Srbije, gde je klub sa Marakane uveliko slavi sa skoro 30 bodova viška u odnosu na najljućeg rivala, pa i pojedini navijači crveno-belih ne znaju da su u prošlom kolu gostovali Novom Pazaru i igrali nerešeno 3:3, te da će titulu proslaviti na domaćem terenu protiv Mladosti iz Lučana, u Hrvatskoj je situacija sasvim drugačija. Dinamo, omiljeni klub vlasti, još od proglašenja nezavisnosti i predsednikovanja Franje Tuđmana, duva u leđa Rijeci. Tim iz najvećeg grada Istre trenutni je lider prvenstva, ima isti broj bodova kao Dinamo, a treći je Hajduk, sa dva boda manje.

Odluka o prvaku "pada" u foto-finišu i sumnjamo da će Slaven Belupo, Varaždin ili Šibenik igrati u korist svojih rivala da bi im pomogli u osvajanju titule! Možda i zbog toga što je u jednoj Hrvatskoj svojevremeno "alfa i omega" Dinama - Zdravko Mamić, osuđen na šest i po godina zatvora zbog malverzacija kojima je oštetio klub i državu. Ta ista država nije se libila na klupu za svedoke pozove i najboljeg hrvatskog fudbalera svih vremena Luku Modrića. Jeste Modrić svedočio u Mamićevu korist, ali ga je sud pozvao.

Srbija je od toga svetlosnu godinu, jer se ovde optuženi za malverzacije upravo u vezi sa fudbalskim klubovima bivaju abolirani ili sud postupa tako da postupci protiv njih zastare! Dokle god ne budemo imali svog Mamića, srpski fudbal i klupski, ali i onaj nacionalni, čamiće na dnu Evrope!