"Partizan će biti slobodan samo kad Srbija bude - slobodna"

Gostujući u podkastu "Wish&Goal" na Sport klubu, Vujačić nije ostao nedorečen. Naprotiv!

- Partizan je deo mene, moje, familije, religija! Poslednjih godina, ipak, mnoge stvari u klubu mi se dopadaju. Ne idem na utakmice, tamo ću kad Partizan bude slobodan! Kad bude imao normalnu skupštinu, spremnu da neizavisno odlučuje šta je najbolje, bez političkih direktiva - otvoren i dosledan sebi bio je Budimir Vujačić.

Ne sviđa se nekadašnjem prvotimcu crno-belih ni aktuelna situacija.

- Ni sa novom garniturom, nije to slobodan klub. Želim najbolje ljudima u Partizanu, sa nekima sam i igrao. Ne sviđa mi se, ipak, način na koji su došli u Partizan. Tu je njima i mesto, međutim, način dolaska nije dobar. Žao mi je što se u Partizanu loše radi, to dugo traje.

Uz kratak osvrt:

- Da ne govorim o prethodnoj garnituri, čiji generalni direktor je najveće dostignuće u karijeri imao tokom organizovanja jednodnevnog seminara pravnika na Zlatiboru. Totalni fudbalski analfabeta, zamislite da generalni direktor Partizana nema veze sa fudbalom. Zamislite to! Tu je bio i finansijski mag iz devedesetih, ostavili su klub u debelom minusu. Opet, neko je te ljude doveo, niko ne pita ko. Nisu sami došli, debelo su klub vratili u rikverc.

Nije Vujačić želeo da zatvara oči pred očiglednim problemima. Niti prihvati zamenu teza!

- Partizan se perfidno uništava! Nos je milimetar iznad dubine mora, može da diše, pa kad ga zagnjure izađe na površinu za malo vazduha. Onda se pojavi Zoro sa maskom, onaj koji sve spašava, pošto je prethodno uništio. Kao dobročinitelj, hoće sve da spasi, narodnim parama, koje nisu njegove hoće da spašava sve, pa i Partizan.

Ne sviđa se legendarnom fudbaleru zapažene karijere aktuelni trenutak.

- Drago mi je da se mnogo ulaže u sport, pogotovo u fudbal. Voleo bih, ipak, sistematičniji rad, a ne da nove stadione jede paučina. Kakav bih bio sportista da mi nije drago što se ulaže u fudbal? Postoje, ipak, drugi prioriteti, imamo bolesne dece, lečenja SMS porukama… Nije dobro da se za to vreme milioni ubacuju u Partizan. Da ne govorim o komšijskom klubu, gde je to mnogo izdašnije. Ne sviđa mi se to.

Zato je Vujačićeva poruka više nego jasna:

- Voleo bih da vidim zdrav Partizan, ali neće biti lako da se izvuče, ko god da dođe! Partizan će jedino biti slobodan kad Srbija bude slobodna!

Dosledan priči od početka do kraja, smirenim tonom, autoritativni Petrovčanin osetio je potrebu da naglasi:

- Fudbal je kao i društvo totalno srozan. Mnogo agresivnosti, kriminala, manjka empatije! Društvo je zamućena tekućina, mulj se našla na površini. Voleo bih da Partizan, ili Zvezda, budu prvaci, a da trenutni predsednik ne navija za taj klub. Ruku na srce, Partizan je imao uspehe, osvajao trofeje, u vreme partizanovca Tadića. Sada imamo drugačiju priču. Ne bih da upoređujem, daleko od toga. Verovatno je i tada bilo maćehinskog odnosa tada prema Zvezdi. Tamo su bili moji prijatelji, bivši saigrači, kojih sada nema u komšiluku. Hoću da budem pošten, ne da gledam kao partizanovac. I takva je situacija u poslednjih 18, 20 godina! Hoću da šampion bude najbolji, a ne zato što predsednik navija za njega. Nije normalno!

Dotakao se Vujačić i problema sa navijačima i disciplinovanja tribina.

- Prestao sam da idem na stadion kad su navijači počeli da preskaču ograde i tuku one koji drugačije misle. Mnogo je bitno šta misli iskreni navijač Partizana sa istoka, ili zapada, misli. Ne sviđa mi se podela, znamo dobro ko je i zbog čega inicirao takvu podelu. Nema tajne. Ne volim navijači sa komercijalizovanim navijanjem…