Suma progovorio o svemu, tvrdi da nije istina šta Stanojević priča

Sada je i Suma odlučio da se oglasi i "otkrije istinu jer više ne želi da ćuti".

- Želim da ljudi, da moji navijači shvate. Ne želim da ćutim. Nešto nije u redu. Ja se trudim da pređem preko toga, ali jednostavno ne mogu da ne kažem ništa. Ja sam direktan i moram da kažem kako je.

- Nadam se da ste svi dobro, ja jesam. Sada želim da pričam o mom životu u fudbalu. Želim da vam kažem šta se tačno dešavalo od početka sezone do sada. Pre svega pričaću o tome zašto nisam bio ovde za predsezonu. Čuo sam da šta je trener govorio, uvek je govorio da ne poštujem klub, ali želim da vam kažem da to nije istina. Svi znaju šta mi se desilo dok sam bio na odmoru – izgubio sam pasoš, kartice, novac, vozačku dozvolu, obili su mi auto. Znate da kada vam ukradu pasoš ne možete da putujete. Istog dana sam obavestio klub kada se to desilo. Kada sam nazvao i rekao šta se dogodilo oni su rekli da se pobrinem da sve rešim i dođem. Pasoš ne može da se dobije za manje od pet dana u Gvineji. Morate to da znate. Povukao sam veze, dobio sam pasoš i vratio sam se dva dana pre nego što je tim krenu u Sloveniju. Klub mi je tražio pasoš, ali on je bio u ambasadi kako bih dobio vizu, čekao sam da se tim vrati iz Slovenije, pasoš mi je i dalje bio u ambasadi. To je razlog zašto nisam došao na pripreme. To zna i trener i svi, ali jednostavno ne žele da kažu istinu - rekao je Suma.

- Kada sam počeo da treniram, znam da svi znate da su me pitali zašto ne igram. Ne mogu ja da biram. Ja želim da igram, ali o tome ne odlučujem ja i moram da se borim da se pridružm saigračima. Nažalost postoji neko, i reći ću da je to trener, ko to ne želi. Radim naporno svakog dana da se pridružim timu. Ja poštujem što je to tako. Nije kao da ja volim da sedim na klupi, pa ko voli. Svi mi želimo da igramo. Ali, moram to da prihvatim. To je porodica, svi moramo da igramo. Svi smo ovde zbog toga. To razumem rad, rad, rad i čekanje na šansu. A kada dobijem šansu ja je opravdam. Trener mi je rekao da moram da se borim za mesto. I borim se. To sam ja. Volim pritisak, daću sve što mogu.

- I nakon toga što se dogodilo, video sam trenera da priča da se povredim kada ja to želim, da želim da se povredim. Pa ko to želi? A ne mogu ni da kažem da se neću povrediti. Desi se. Svi su videli i kako. Povredio sam se, nakon toga smo imali okupljanje reprezentacije. Bila je pauza, zvao sam reprezentaciju. Išao sam da igram. Uvek imam probleme. Ne idem na okupljanja kada sam povređen, a onda oni misle da ja ne želim da dođem. Zato sam otišao, da proverim jer su mi rekli da dođem. Da nisam došao to bi bio drugi problem. Rekli su mi da nije njihova greška. Osećao sam se bolje i nije trebalo da igram, ali osećao sam da mogu. I osam minuta sam se osećao dobro. Sledećeg dana sam otišao na trening, činilo mi se da mogu da igram sa bolom, njima je bilo jasno da nisam bolje i da moram da se oporavim. Povreda nije bila toliko teška, rekao sam im i da me čeka derbi za koji sam se spremao kada sam se vratio. Sedam dana pred derbi sam rekao da sam dobro. Rekao sam doktorima – osećam se dobro. Ono što se desilo je da je trener ušao u svađu sa lekarima. Ne znam zašto, ali to je razlog zašto nisam igrao u derbiju.

- Sa trenerom uvek pokušavam da se razumem, ali nisam dobio priliku da razgovaram sa njim i ne znam šta se dešava. Osećao sam se loše što imam problem sa trenerom, zbog cele situacije, ali moram da kažem da sam ovde u Partizanu sa razlogom. Volim ovaj klub. Volim svoje saigrače i poštujem ih i oni to svi znaju. Nemam problem sa bilo kim u klubu. Ali, ako neko ne želi da mi da šansu ja ne znam šta da radim. To je ralog zašto sam se oglasio. Želim da znate da volim crno-bele boje. Imao sam pre sezone veliku priliku da odem, ali nisam to uradio. Ostao sam. Ostao sam u klubu jer ga volim i želim da pomognem, da igram, da pomognem saigračima i da svakog dana dam najbolje od sebe. To ne mogu da radim sam.

- Nisam ovde da odgovaram na pitanja koja mi šaljete, svakog dana mi šaljete poruke, hvala vam za svu ljubav, i ja vas volim. Problem i ono što trener priča – da ja ne poštujem klub, znate da nije tako. Volim i poštujem ovaj klub. Fudbal je u mojoj krvi. Živim za fudbal. To sam ja. To je način na koji živim i volim. Život je nekada dobar nekada nije, nekada se suočavaš sa tim da te treneri ne vole. Moraš to da prihvatiš i nastaviš da im daješ najbolje od sebe. Pokušavam to da radim i sada. Ko može to da izabere? Ja ne. Mislim da sam probao sve načine. Klub to zna.