Vitas: Zašto sam panj? Zato što sam rođen u šumi

- Zašto sam panj? Zato što sam rođen u šumi - na šalu je okrenuo Vitas - Ako se ne varam, ser Aleks Ferguson je jednom prilikom rekao: „Dajte mi Zidana i deset panjeva i osvojiću Ligu šampiona“. Nije ponekad loše ni panj biti. Šalu na stranu, nemam društvene mreže, ne interesuju me, shvatam da postoje frustrirani i ljudi kojima je sve dostupno. Internet je postao mesto gde svako može da kaže šta želi, a to nije dobro. Mislim da bi trebalo da nas podrže, a ne da postavljaju besmislena pitanja“.

Nekadašnji štoper Rada, internacionalac u Belgiji i Kazahstanu, govorio je o trenutnoj formi i Partizana ali i Šarlroe, koju zna sa terena a koja će dočekati crno-bele u četvrtak u okviru trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope.

- Primetio sam da se način igre Šarlroa uopšte nije promenio od vremena kad sam bio u Belgiji. Nema mnogo nepoznanica. Stručni štab će temeljno analizirati rivala, jeste reč o kvalitetanom timu, ali smatram da ne bismo smeli nikog da se bojimo. Naročito ne ekipe kao što je Šarlroa. Odmah posle gostovanja Sfintulu komentarisali smo da će sledeća utakmica biti lakša, Šarlroa će izaći da se nadigrava, za razliku od Moldavaca, čijih deset fudbalera je stajalo iza lopte.

Nije krio da mu je promašeni penal u finalu Kupa Srbije protiv Vojvodine teško pao.

- Bio je to jedan od najtežih trenutaka u karijeri. Zaista se nisam pokajao što sam preuzeo odgovornost, opet bih to uradio. Smatrao sam u tom trenutku da je to najbolje za tim. Bilo je teško, nismo mogli da pronađemo pet izvođača, a ja u dobrom momentu, posle kvalitetne utakmice, želeo sam da pomognem. Radim na tome da poboljšam udarac sa 11 metara, posle svakog treninga šutiram ih nekoliko.

O Partizanu je govorio kao porodici, a o Bojanu Ostojiću u superlativima:

- Reč je o čoveku ogromnog iskustva! Neviđena je sreća i blago imati ga u timu, lako je igrati pored njega, nije lučajno što su klinci Partizana satasavali pored Bojana. Fantastičan karakter i igrač, nemam problem kad igram pored Ostojića.

Kaže da su se vremena promenila, da fudbaleri više ne izlaze kao pre 30 godina, ne piju, ne puše.

- Izlazili smo kad smo imali 15, 16 godina, danas sam posvećen porodici, detetu i supruzi. Ne pijemo. Zbog silnih obaveza nismo stigli ni čašom vina da nazdravimo. A fudbaleri su 60-ih i 70-ih ostajali duboko u noć, igrali karte, pili pivo, sutradan igrali utakmicu, poput Čave Dimitrijevića - rekao je Uroš koji se ne ponosi tetovažava.