"Delije" i "grobari" neće na Nacionalni stadion

Neće ono jako jezgro "grobara" da dolazi 200 metara na stadion "Rajko Mitić" da bodri selekciju Srbije, kao što ni "delije" nikad neće u Humsku zbog "orlova". Hoće i jedni i drugi da navijaju samo za svoj tim u derbiju, mada se to gotovo uvek pretvori u pirotehnički pir sa desetinama i stotinama polomljenih stolica i štetama od 15.000 evra pa naviše. Za navijače Zvezde i Partizana postoje samo njihovi klubovi, nemaju oni manje izražen nacionalni ponos od ostalih, ali nemaju izgrađen odnos prema reprezentaciji Srbije.

Da se ispravimo, imale su neke ranije generacije. Ove "gajene" kao vojska od raspada Jugoslavije, posebno one od 2000. godine znaju samo za svoje klubove, a na reprezentaciju Srbije gledaju kao na produženu ruku FS Srbije, ne na svoj nacionalni tim. Navijački kodeks ide dotle, da bi "delije" bojkotovale "Nacionalni stadion" sve da Zvezda mora da igra na njemu, a nema sumnje da bi isti slučaj bio i sa "grobarima". Treba li podsećati da su "delije" promenile kalendar takmičenja i da se ne igra na Uskrs.

Ko je kriv? Država i Savez ponajviše, i to zbog neke naklonjenosti jednom ili drugom nacionalnom fudbalskom mezimčetu (sve po potrebi), dvostrukim aršinima koji jednu ili drugu navijačku Srbiju dovodi od "naslađivanja do ludila". Čak su i uprave gotovo uvek u "rovovima", svako puca iz svoje avlije, retko dolaze jedni drugima na derbije. Prošlo je vreme kad su u odelima išli jedni drugima u goste a zajedno na mečeve reprezentacije.

Poodavno na reprezentativne mečeve uglavnom šalju istaknute veterane, legende. Zato, sve i da Vučić postigne koncenzus sa obe navijačke strane, oni neće ići u Surčin na utakmicu. Sve da im Vučić plati da dođu, policiju će boleti glava jer neće moći da ih sprovede do Surčina zato što i kad se dogovore, u oba tabora postoje lude glave spremne da započnu tuču epskih razmera. Badava se muči predsednik da ugradi, kako kaže, "grejače na svakoj tribini".

Možemo da nabrojimo još mnogo razloga, sportskih i političkih, ali suština je da će mali broj Beograđana poželeti da se klacka do Surčina na utakmicu reprezentacije Srbije. Zato je Vučiću mnogo bolje da odustane na vreme, dobio bi bar neko vreme mir i izbegao uvredljive prozivke sa tribina jednog ili drugog stadiona. Sve zavisi uz čiju dlaku ide.

U ovom času samo sa jedne strane Topčiderskog brda čuju se prozivke na račun Aleksadnra Vučića, jer ta strana zna čiji je on navijač i sve trofeje rivala pripisuju političkoj moći predsednika, često ne gledajući šta se stvarno dešava na terenu. Ali isti slučaj bio je i na drugoj strani Topčidera, za vreme vladavine drugih političkih opcija kojima je bio blizak predsednik FSS, ali i Partizana Tomislav Karadžić.

Ako bude zanemario "večite" u svojoj "stadionskoj groznici" i težnjom da napravi "Nacionalni stadion" za slet i tri-četiri utakmice "orlova" godišnje, Aleksandar Vučić će doživeti da mu sa obe strane Topčidera odzvanja "Vučiću, odlazi". A, Nacionalni stadion kapaciteta 55.000 gledalaca će zvrjati tužno prazan, čak i ljudi iz uže Srbije neće dolaziti jer kad igra Srbija u Beogradu oni spajaju utakmicu i provod u glavnom gradu, šoping...

Na Vučićeve grejače moći će izgleda da se greju samo on, Slaviša Kokeza i surčinske vrane.