Da li se apstinenti bude? Veća izlaznost mogla bi da promeni političku sliku Srbije

Da li se apstinenti bude i da li će izlaznost i na parlamentarnim izborima da bude veća u odnosu na prethodne godine?

Važno je podsetiti i da je izborni dan u gotovo svim mestima protekao u napetoj atmosferi, da su zabeležene izborne nepravilnosti kao i napadi na posmatrače CRTE, ali i novinare, piše N1.

Iako je Srpska napredna stranka (SNS) pobedila - gledano u procentima, doživela je pad u devet od 10 opština i gradova u odnosu na prethodne lokalne izbore.

Politikolog i saradnik Centra savremene politike Aleksandar Ivković navodi da od pada nadstrešnice i nastanka studentskog pokreta postoji jedna referendumska atmosfera u Srbiji.

On je, komentarišući ranije za N1 kako izlaznost može da utiče na krajnji izborni rezultat, rekao da se to upravo videlo nedavno na lokalu. Naime, gde god je porasla izlaznost, kako dodaje, to je dovelo do boljeg rezultata opozicionih lista.

- Mislim da bi svakako izlaznost trebalo da bude preko 4,2 ili 4,3 miliona glasača... Na prethodnim izborima je bila 3,8 miliona. Ako je 2023. bila 59 odsto, ja mislim da bi na sledećim izborima morala da bude viša od 65 odsto, što nije nezamislivo. U Mađarskoj, koja je najskoriji primer, izlaznost je skočila za više od 10 odsto u odnosu na prethodne izbore 2022. U Poljskoj, kada je 2023. smenjena vlast stranke Pravo i pravda, bila je rekordna izlaznost u toj zemlji od pada komunizma. U Crnoj Gori je 2020. izlaznost bila 77 odsto, samo što oni imaju uređeniji birački spisak, te je kod njih ta izlaznost bliža stvarnosti, nego što je kod nas - rekao je Ivković.

On je ocenio i da ukoliko u Srbiji na naredne parlamentarne izbore izađe četiri miliona i dvesta, trista hiljada građana, "što je otprilike dve trećine upisanog broja - to bi bila izlaznost koja bi bila opasna po vladajuću stranku".

Osvrćući se na nedavno istraživanje agencije Faktor plus prema kojem bi ubedljivu prednost na vanrednim izborima imala lista Srpske napredne stranke u odnosu na studentsku listu, izvršni direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović je za N1 upozorio da se u Srbiji rezultati istraživanja javnog mnjenja često predstavljaju "suprotno zakonu, profesionalnim standardima i međunarodnim kodeksima", čime se direktno dovodi u zabludu javnost. Kako je dodao, to važi i za istraživanje Faktor plusa.

On smatra da je, ako na izbore u Srbiji izađe više od 4.180.000 birača, ova vlast prošlost. Gavrilović je takođe naveo i da bi, prema njegovoj proceni, SNS u ovom trenutku dobio 1.865.000 glasova, odnosno 46 posto, što ocenjuje da je njihov maksimum.

Koliko realno ima birača u Srbiji?

Tokom četrnaestogodišnje vladavine SNS-a i Aleksandra Vučića, izbori su održani ukupno sedam puta: parlamentarni 2014, 2016, 2020, 2022. i 2023. godine, od toga četiri puta vanredni i jednom redovni. Predsednički izbori održani su 2017. i 2022. godine.

Najveća izlaznost u tom periodu zabeležena je upravo 2023. godine na parlamentarnim izborima, ukupno 58,77 odsto od broja upisanih birača u biračkom spisku, dok je najmanja bila 2020. godine - što je i razumljivo, uzimajući u obzir da su izbori održani u jeku epidemije koronavirusa. Ako izuzmemo tu godinu, na parlamentarnim se konstantno beleži porast u procentima kada je izlaznost u pitanju.

S druge strane, kada se pogleda broj birača upisanih u birački spisak, 2014. godine on je iznosio 6.765.998 ljudi. S obzirom na trend negativnog prirodnog priraštaja koji postoji u Srbiji, 2023. godine je ukupno 6.500.666 ljudi imalo pravo glasa na izborima.

Međutim, kako za portal N1 ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) i istraživač agencije Sprint Insight Dušan Vučićević, a osvrćući se na (ne)ažurnost biračkog spiska, realnija je procena da u Srbiji u ovom trenutku ima oko 5.100.000 birača.

- Ako uzmemo to u obzir, onda dolazimo do toga da je na prethodnim izborima izlaznost bila oko 74 odsto. I generalno zbog problema sa biračkim spiskom vlada mišljenje da je u Srbiji mala izlaznost na izborima, ali mi smo uvek tu negde oko 70 odsto - rekao je Vučićević.

Na pitanje šta je neophodno da na sledećim izborima dođe do povećanja izlaznosti, Vučićević navodi da je to "manje besmislenih rasprava u antirežimskom bloku i više fokusa na konkretnim rešenjima za dan posle".

- S druge strane, režim da bi smanjio izlaznost mora da pospešuje upravo te besmislene rasprave u antirežimskom bloku i osnažuje stav kod kolebljivih glasača da su svi opozicioni akteri isti. I da zakaže izbore u letnjem danu kada je temperatura 40+ stepeni - zaključuje Vučićević.