"Izborne liste koje ne pređu cenzus direktno rade za SNS"

Do sada je neretko bio slučaj da neke od stranaka koje su samostalno izlazile na izbore i za koje se u startu znalo da neće preći cenzus, ne samo da nisu dobacile do tri odsto cenzusa, već da na sam dan izbvora nisu osvojile ni 10.000 glasova koliko je neophodno sakupiti potpisa da bi uopšte mogle da učestvuju na izborima i da bi Izborna komisija tu listu proglasila kao legalnog i legitimnog učesnika izbornog procesa.

Pa koja je onda svrha ili uloga ovih stranaka i koalicija koje, više je nego jasno, nemaju šanse za prelazak cenzusa?

Prema mišljenju analitičara, najčešća uloga ovih stranaka je rasipanje glasova i pokušaj da se, ako su takozvane "lažne liste" u pitanju, uštine neki glas od onih pravih.

Prema rečima Zorana Stojiljkovića, profesora Fakulteta političkih nauka u penziji, one stranke koje na izbore izađu bez realnih šansi za prelazak cenzusa, rade za najjaču stranku.

Objašnjava da se to dešava zbog primene Dontovog sistema raspodele poslaničkih mesta prilikom višepartijskih izbora.

- Ako se neka stranka legitimiše kao opoziciona i na izborima ne pređe cenzus, koji je kod nas tri odsto, onda je to direktan poklon suprotnoj strani - kaže Stojiljković.

Naglašava da je to od posebne važnosti jer je karakteristika Dontovog sistema da glasove date stranakama koje ne pređu cenzus, posle matematičkih raspodela, dobijaju uglavnom dve stranke koje su osvojile najviše glasova.

Sa druge strane, Predrag Lacmanović iz agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus objašnjava da, iako na prvi pogled izgleda da će, što više stranaka ne pređe cenzus, profitirati najjača stranka, broj takvih glasova koji se mogu akumulirati je ograničen.

- Do sada se pokazalo da bez obzira na to koliko je stranaka koje ne pređu cenzus, rezervoar glasova koji bi išao tim strankama je gotovo isti, samo se raspodeljuje - pojašnjava Lacmanović.

Podvlači da se on kreće između 4 i pet odsto.

- Ako, na primer, tri liste ne pređu cenzus ili ako ih se pojavi sedam, one će raspodeliti glasove u tom okviru i procenat neće skočiti ili ako do skoka i dođe biće zanemarljiv - ističe Lacmanović, naglašavajući da je takav do sada bio slučaj na izborima u Srbiji.

Zaključuje i da će, primenom Dontovog sistema i računanjem količnika, najviše koristi od glasova koji su otišli strankama ili koalicijama koje nisu prešle cenzus imati ona lista koja je pojedinačno osvojila najviše glasova, ali da broj tih mandata, koji se kreće od dva do maksimalno četiri ili pet teško da mogu da naprave značajniju razliku ili donesu prevagu nekoj listi ili strani.