"Drastičnih poteza EU prema Srbiji neće biti dok ne vidi studentsku listu"

Tako za Insajder ocenjuje Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike.

- Ne prođe nedelja da neko od zvaničnika Srbije ne boravi u Briselu, a primetna je i bliža saradnja, može se reći, sa Ukrajinom. Mislim da je to, na neki način, gašenje malog požara koji je nastao u odnosima između Evropske unije i Srbije, zato što smo videli u poslednjih nekoliko meseci povećane kritike, zaoštravanje tonova evropskih zvaničnika. Na primer, Ursula fon der Lajen, koja je dolazila puna entuzijazma prethodnih godina u Beograd i ustalila razne aspekte reformskog puta Srbije. Sada je taj ton, iako je i dalje diplomatski, kada je bila u oktobru, bio primetno hladniji. I to je neko ogledalo nezadovoljstva koje je nastalo u Evropskoj uniji, zato što Srbija ne pokazuje neku vrstu inicijative da ubrza svoj proces evropskih integracija, odnosno nije to pokazivala do poslednjih nekoliko nedelja - izjavio je Ivković.

Ivković smatra da je trenutni "evroentuzijazam" vlasti pre svega taktički potez i ocenjuje da je vlast u Srbiji ipak reagovala na kritike Brisela.

- Mislim da je vlast odreagovala na to. Ovo nije prvi put da vlast odreaguje kada iz Evropske unije stignu neke naznake nezadovoljstva. To se dešavalo i posle izbora 2023. i posle izbora 2020. kada je bio bojkot opozicije, itd. Kada dođu neki kritičniji tonovi iz Evropske unije, vlast dobije nalet konstruktivnosti, nalet evroentuzijazma, ali to je više taktički potez, rekao bih, ne neko strateško preusmeravanje da se sada vlast trajno okrenula ka Evropskoj uniji. Oni rade samo dok ove kritike ne prestanu i dok se lupa, pod koju je Evropska unija stavila Srbiju u poslednjih nekoliko meseci, ne skloni. Kada će se ta lupa skloniti, da li će se skloniti u skorijem periodu - videćemo, ali mislim da vlast ovo radi zato što se oseća prisiljenom da to radi, a ne zato što je dobila neku snažnu želju da sprovodi evropske reforme i da Srbiju odvede ka Evropskoj uniji - kaže sagovornik Insajera.

Ivković naglašava da Srbija ne može lako da sustigne zemlje kao što su Albanija i Crna Gora koje su brže u procesu evrointegracija i koje grabe krupnim koracima ka završetku pregovora o članstvu, ako ne i samom članstvu u EU. On misli da bi eventualno sustizanje Albanije i Crne Gore zahtevalo više političke žrtve vlasti i na unutrašnjem i na spoljno-političkom planu, za koju, kako je istakao, vlast nije spremna.

- Mislim da Albaniju i Crnu Goru svakako nećemo sustići, zato što vlast nema političke volje za to. Vlast se trenutno, kao što sam rekao, samo trudi da malo odobrovolji EU koja se namrštila na Srbiju, jer Srbija nije pokazivala nikakvu posebnu želju da napreduje u procesu evropskih integracija u proteklih nekoliko godina. Tu su onda izbili protesti, pa su oni koji su imali kritični ton prema vlasti dobili još dodatne argumente da tu kritiku i glasnije i jasnije izražavaju, ali mislim da se opet neće rešiti otvorena politička pitanja koja će nama dozvoliti da sa svojom vlašću sustignemo Crnu Goru i Albaniju - kaže Ivković.

O mogućem otvaranju Klastera 3 u pregovorima Srbije sa EU, Ivković kaže da je moguće da će u jednom trenutku, u narednih nekoliko meseci, EU proceniti da treba otvoriti taj klaster i na neki način ohrabriti Srbiju da nastavi dalje sa reformama, uz ocenu da u tom procesu uvek postoji rizik - da li pustiti zemlju da previše dugo čeka ili da joj se ipak "da neki mali korak".

- Mi moramo da se prisetimo da taj Klaster 3 zapravo sadrži tri poglavlja koja mi nismo otvorili, a Albanija je otvorila 33 poglavlja za godinu dana. Tako da bi to bio vrlo, vrlo mali korak. Ali možda i politička odluka, kao što je bila u vezi sa Bugarskom i Rumunijom - ocenjuje Ivković.

Govoreći o trenutnom stavu EU prema Srbiji, Ivković napominje da je bilo i onih koji su očekivali da Evropska unija u potpunosti prekine sve diplomatske odnose sa vlastima zbog situacije u Srbiji, ali kaže da iz njegove perspektive to nikada nije bilo realistično.