Brandšteter: EPP mora da razume da ne može biti prijateljstva sa Vučićem

O aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji i poziciji EPP-a, govorio je austrijski poslanik Helmut Brandšteterm, član grupe Obnovimo Evropu (Renew Europe), piše European Western Balkans.

Kako ocenjujete raspravu u Evropskom parlamentu o Srbiji? Da li možemo da kažemo da u ovoj instituciji postoji konsenzus o trenutnoj situaciji u zemlji?

Helmut Brandšteter:  - Želimo da Srbija bude normalna, slobodna evropska država, da sami odlučujete o svojoj sudbini i svojoj vladi, da imate službu bezbednosti koja ne špijunira svoje građane, da postoji vladavina prava i da nema korupcije. To su ključne stvari.

- Za mene je bilo veoma važno da se okupimo i razmenimo mišljenja. Čak bih rekao da bi i srpski građani trebalo da imaju priliku da govore u našem Odboru za spoljne poslove.

- Zanimljivo je da se baš ujutro, pre rasprave, pojavila vest kada je gospodin Veber prvi put rekao da razmatraju da li članstvo SNS-a.

- Ja bih rekao da je to znak podela unutar Evropske narodne partije. Jedni su stava da SNS ne bi trebalo da bude član ove grupacije jer ne poštuje vrednosti EPP, dok su drugi stava da bi prekid saradnje u tom smislu možda neće doneti poboljšanje situacije.

- Jedan od njih mi je jednom prilikom rekao: "Pogledajte šta se desilo sa Orbanom. Bio je član EPP-a, zatim je otišao i postao još radikalniji.“ Neki u partiji se boje da bi i Vučić mogao da postane radikalniji ako bude isključen.

- Za mene je veći problem što je Evropska komisija bila previše blagonaklona prema Vučiću. On pokušava malo sa nama, malo sa Kinom, malo sa Putinom. Ali, vlast u Srbiji se mora odlučiti: želite li da budete deo naše evropske zajednice, a zatim i Evropske unije, ili deo velikog ruskog carstva? Nadam se da tog carstva neće biti. Rusija kakva sada postoji već je dovoljno velika.

- Za srpske građane je očigledno bolje da budu deo Evropske unije - zbog ekonomije, zbog bezbednosti. Ali opet, to je vaša zemlja i vaši birači moraju da odluče.

Pomenuli ste Evropsku komisiju i EPP. Vidite li promenu u stavu Komisije prema Srbiji? Šta očekujete od najavljene rasprave o SNS-u unutar EPP-a?

- Da, vidim veliku promenu sa komesarkom za proširenje, Martom Kos. Bio sam sa njom u Novom Sadu i u Beogradu. Imali smo susrete sa različitim partijama, nevladinim organizacijama i grupama. Iz tih razgovora i iz onoga što ona govori jasno je da je mnogo distanciranija od Vučića i kritičnija nego što je Fon der Lajen.

- U Evropskom parlamentu sam rekao: "Gospođo Fon der Lajen, očekujemo da sledite kurs Marte Kos - da budete distanciraniji i kritičniji i da kažete Vučiću činjenice: vašem autoritarnom režimu nema mesta u Evropskoj uniji."

- To moramo da kažemo i vladi i građanima, jer sam u Beogradu od mnogih grupa čuo da su razočarani što je Evropska komisija previše bliska Vučiću. Nadam se da će se sa Martom Kos to promeniti.

- Što se EPP-a tiče, oni mogu ili da zadrže SNS u članstvu, ali da je tretiraju mnogo kritičnije, ili da okončaju članstvo. Manfred Veber je bio vrlo jasan i očekujem da EPP shvati da prijateljstvo sa Vučićem nije moguće, jer on želi da bude prijatelj sa svima - a to nije izvodljivo.

Nedavno ste rekli da predsednik Vučić mora da razume da Evropa pomno posmatra kako se tretiraju mediji. Ipak, posle poslednjeg skandala u vezi sa pokušajem vlasti da oslabi nezavisne medije, gotovo da nije bilo reakcija. Šta EU treba da uradi kako bi zaštitila nezavisne medije u Srbiji?

- Tokom panel diskusije sa opozicijom pomenuta je mogućnost misije za utvrđivanje činjenica. Mislim da bi bilo veoma važno sastati se sa medijima. Potreban nam je otvoren razgovor sa redakcijama i medijima da bismo razumeli kakvo novinarstvo imaju i kakva je njihova bezbednost.

- Glavni urednik ima odgovornost, ali ne može da menja tekstove ili naslove. Pravila su jasna: proveri, ponovo proveri, još jednom proveri. Ako vam vlada nešto kaže, morate to da proverite. To očekujem od medija u Srbiji i voleo bih da razgovaram sa njima o tome da li takvi mehanizmi postoje.

- Tomas Džeferson je jednom rekao: ako postoji mogućnost da imate vladu bez medija ili medije bez vlade, izabrao bi ovo drugo. Bolje je imati zemlju sa medijima, a bez vlade, nego obrnuto – jer obrnuto znači diktaturu, a to ne želimo.

- Što se tiče medijskog pejzaža u Srbiji, znam za slučaj sa N1. Naravno, to je privatna kompanija, ali u EU postoji razumevanje da to nije samo pitanje tržišta.

- Ako vlasti krenu na N1, to bi bio još jedan razlog da Srbija ne može da nastavi pregovore o članstvu. Ako otvoreno želite da uništite kritičku televiziju, onda ne želite da budete deo Evropske unije. To je sasvim jasno.

Verujete li da neka zemlja Zapadnog Balkana može uskoro postati punopravna članica EU?

- Koliko vidim, Crna Gora je najviše napredovala, a zatim Albanija. Severna Makedonija ima poteškoće sa Bugarskom, što me rastužuje, jer bi Evropska unija trebalo da znači kraj nacionalizma, a ne kraj nacija.

- Svi bi trebalo da osećaju da pripadnost svojoj naciji znači i pripadnost Evropi.

- Nacionalizam pre ili kasnije vodi u rat – Fransoa Miteran je to jasno rekao: nacionalizam je rat. Zato je važno pokazati da je Evropska unija jača od nacionalizma.

- Crna Gora i Albanija su najviše odmakle. I dalje postoje problemi sa vladavinom prava i korupcijom, ali te zemlje vode otvorene i jasne pregovore sa Komisijom. Evropa neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana.

Često se kaže da EU mora da se reformiše pre nego što primi nove članice. Po vašem mišljenju, šta bi trebalo da budu prioriteti reformi i kako ocenjujete dosadašnji proces?

- Kada je reč o unutrašnjim reformama EU, prioritet mora biti prelazak na odlučivanje većinom, bar u spoljnoj politici. Ne možemo da čekamo jednoglasnost među 27, a jednog dana možda 35 zemalja. Evropa mora da deluje.

- Takođe, ne treba nam 35 komesara ako budemo imali 35 država članica članica. Bilo bi dovoljno da ih bude 18, jer njihov posao nije da rade za svoju zemlju, već za Evropsku uniju.

- Ovi koraci će zahtevati vreme, ali verujem da će građani razumeti. Što više budemo osećali spoljne pretnje – u trgovini, bezbednosti i drugim oblastima – to će jasnije biti da je samo ujedinjena Evropa koja može da deluje i bezbedna Evropa.