Uređaji koji troše struju i kada su isključeni: Evo kako da uštedite stotine evra

Televizor često ostaje u režimu pripravnosti, konzola je spremna za sledeću partiju, mašina za veš čeka novi ciklus, dok mikrotalasna pećnica neprekidno prikazuje vreme.

Iako deluje kao da uređaji ne rade ili su na "stand by", oni i dalje troše električnu energiju.

Stručnjaci upozoravaju da su savremeni uređaji konstruisani tako da budu stalno dostupni, ali ta praktičnost ima i svoju energetsku cenu, prenosi britanski Ekspres.

- Današnji uređaji su dizajnirani za udobnost. Oni su uvek spremni za upotrebu, uvek povezani, uvek slušaju komande ili ažuriranja. To znači da se retko potpuno isključuju, osim ako ih fizički ne isključite iz struje. Potrošači vole da imaju momentalni pristup. Ali ova pogodnost ima svoju cenu. Čak i uređaji koji su u stanju mirovanja mogu da napajaju internu memoriju, mrežne kartice ili senzore - objasnio je stručnjak za energiju Džastin Nilsen iz kompanije "Volf River Elektrik".

Najveći potrošači električne energije svakako su uređaji koji tokom rada troše mnogo struje, ali problem je i to što pojedini aparati nastavljaju da troše energiju čak i kada ih ne koristimo, ukoliko ostanu uključeni u utičnicu.

Na primer, mašina za sušenje veša troši između 2000 i 3000 W tokom rada, pa jedan ciklus može potrošiti oko 2 do 3 kWh, u zavisnosti od temperature i trajanja programa. U režimu pripravnosti troši tek 0,5 do 1 W, što je gotovo neprimetno, ali se tokom cele godine ipak sabira na računu. Indukciona ploča pri maksimalnoj snazi dostiže oko 3000 W, odnosno približno 3 kWh po satu kuvanja, dok u režimu pripravnosti troši oko 1 do 2 W.

Mašina za pranje sudova tokom zagrevanja vode troši između 1200 i 2400 W, odnosno približno 1,2 do 2,4 kWh po jednom pranju. Kada je u režimu pripravnosti, potrošnja se kreće oko 2 do 5 W, najčešće zbog rada digitalnog ekrana ili senzora.

Mašina za pranje veša koristi između 1500 i 2200 W po ciklusu, što znači oko 1,5 do 2,2 kWh, dok i ona u režimu pripravnosti troši približno 2 do 5 W.

Frižider je uređaj koji radi neprekidno, pa mu je prosečna potrošnja između 100 i 300 W. Na mesečnom nivou to može iznositi između 50 i 70 kWh, u zavisnosti od modela, podešavanja i temperature u prostoriji. Kod ovog uređaja pasivna potrošnja je praktično uračunata u ukupnu potrošnju, jer kompresor radi stalno, mada savremeni energetski efikasni modeli troše manje energije kada rade u "eko" režimu.

Pametni televizori tokom rada koriste između 80 i 200 W, dok u režimu pripravnosti troše manje od 1 W, odnosno oko 0,001 kWh na sat.

Igračke konzole mogu trošiti desetine vati čak i kada nisu aktivno korišćene, naročito ako su povezane na internet zbog automatskih ažuriranja. Internet ruteri, koji su stalno uključeni, troše između 5 i 20 W, odnosno 0,005 do 0,02 kWh po satu.

Slično tome, set-top boksovi, TV prijemnici i mali kuhinjski aparati sa digitalnim ekranima stalno troše male količine energije u pozadini.

10 evra po uređaju godišnje
Iako potrošnja u režimu pripravnosti na prvi pogled deluje minimalno, kada se uzmu u obzir svi uređaji u jednom domaćinstvu i činjenica da rade 24 sata dnevno, ukupna godišnja potrošnja može biti iznenađujuće velika. Kada se to prevede u novac, pasivna potrošnja manjih uređaja poput televizora, konzola ili rutera može dostići oko deset evra po uređaju godišnje, u zavisnosti od modela, učestalosti korišćenja i cene električne energije. Jednostavna promena navike, poput isključivanja uređaja iz utičnice kada se ne koriste, može dugoročno značajno smanjiti troškove.

Jednostavni saveti za štednju
Jedno pravilo važi svuda, što je snaga uređaja veća i što se češće koristi, to su i troškovi veći. Stručnjaci zato preporučuju nekoliko jednostavnih navika koje mogu doprineti uštedi: sušaru koristiti samo kada je neophodno i puniti je do maksimalnog kapaciteta, birati niže temperature pranja kod mašine za veš i sudove, isključivati uređaje iz utičnice umesto da ostaju u režimu pripravnosti, koristiti produžne kablove sa prekidačem za brzo potpuno isključivanje i prilikom kupovine novih aparata obratiti pažnju na energetsku oznaku i potrošnju izraženu u kWh.

Male promene u svakodnevnim navikama mogu značajno smanjiti potrošnju električne energije i mesečni račun za struju, a da se pritom ne odreknete komfora koji donose pametni i stalno dostupni uređaji. U vremenu pametnih kuća, potpuno isključivanje uređaja postalo je svesna odluka, a i jednostavan potez poput gašenja prekidača ili izvlačenja utikača može na duže staze doneti vidljivu uštedu.

Kada se uzme u obzir da svi uređaji u režimu pripravnosti rade neprekidno, ukupna pasivna potrošnja u prosečnom domaćinstvu može dostići i nekoliko stotina kWh godišnje. To u novcu može značiti i stotine evra na godišnjem nivou, što dodatno pokazuje koliko male promene u navikama mogu imati veliki finansijski efekat.