"Ukucavanje poslednjeg eksera u kovčeg visokog obrazovanja u Srbiji"

- Ako uzmemo u obzir da država za obrazovanje izdvaja samo 2,85 posto BDP, što je na nivou nerazvijenih afričkih zemalja, da nas za vrlo upitnu izgradnju još upitnijih i vrlo često nepotrebnih objekata zadužuje preko svake mere, jasno je koliko joj je visoko obrazovanje visoko na listi prioriteta.

Poslednja dešavanja u oblasti visokog obrazovanja možda najbolje oslikavaju kuda ono ide pod vladavinom naprednjaka. Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) koje je oformljeno 2018. godine sa ciljem da predstavlja nezavisno telo u institucionalnom, finansijskom, adminsitrativnom i stručnom smislu. Vrlo brzo je postalo jasno da je ono sve osim toga, jer je već 2020. godine NAT izbačen iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA).

Osnovni razlog za to je činjenica da sistem akreditacije u Srbiji nije usklađen sa Evropskim standardima i smernicama za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ESG). Sistem se i dalje drži zatarelih mehanizama kontrole koji ne daje nikakve rezultate, umesto da bude baziran na principima unapređenja kvaliteta kako je to uspostavljeno u razvijenim zemljama Evropske unije. Standardi akreditacije u Srbiji su haotični, prenormirani, NAT se ponaša kao policija koja u postupcima akreditacije proverava i što nije u njegovoj nadležnosti, ustanove su zatrpane obimnom papirlogijom, ne postoje jasni kriterijumi za vrednovanje rada, a loše definisana pravila se tumače proizvoljno i odokativno, na osnovu ličnih simpatija i uticaja koje lica u postpcima akreditacije imaju. Suštinske rezultate niko u institucijama nadležnim za unapređenje kvaliteta niti meri niti prati, i sve se svodi na puko zadovoljavanje propisane forme.

Od samog početka osnivanja NAT, kadrovska politika upravljačkih i stručnih organa je bila sporna, da bi kulminirala pre desetak dana kada je na mesto direktora, od strane Upravnog odbora NAT, izabran Nebojša Zdravković iz Kragujevca, koji je u tom gradu poznat po svojoj političkoj fleksibilnosti, ali i napredovanjima uprkos očiglednim nedostacima kvaliteta. Naime, Zdravković je završio studije mašinstva, na sva tri novoa, sa ukupnom prosečnom ocenom 7,77. Iako mu je prosek ispod zakonskog minimuma, koji iznosi 8, biran je na Fakultetu medicinskkih nauka Univerziteta u Kragujevcu u nastavnička zvanja. Za manje od dve godine je od docenta stigao do vanrednog profesora. Kao doktor tehničkih nauka iz oblasti bioinženjeringa, na Fakultetu predaje predmet "Statistika" za koji nema kompetencije.

Kako će se uskoro birati i član Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, stručnog organa NAT, na jedno upražnjeno mesto iz polja tehničko tehnoloških nauka, već se uveliko priča da je to mesto rezervisano za Biljanu Abolmasov, bivšu dekanku Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je poznata po bliskoj saradnji sa Rio Tintom. Bivša dekanka je poznata po tome što je sa Rio Titnom sklapala ugovore koji sadrže klauzulu tajnosti, što nalazeći se na čelu javne institucije nije imala pravo da radi, a što je potvrdila i kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja. Dalje, Abolmasov je uskratila akademsku javnost i za odgovorena još neka pitanja kao što su:

- zašto je godinama odbijala da kaže kakve usluge su pružene Rio Tintu?
- šta je RGF uradio sa 100.530.172 dinara koje je prihodovao od Rio Tinta, i da li je tačno da je sav novac zapravo predstavljao dodatni prihod pojedinih profesora na Fakultetu?
- ako se tim novcem nije povećavao prihod pojedinih profesora zaposlenih na Fakultetu, kako je moguće da njime nije moglo da se kupi pet polarizacionih mikroskopa BEL-3000P, pa je Fakultet morao da traži donaciju Rio Tinta u iznosu od 8.820 evra, što dodatno govori o prirodi odnosa Fakulteta i ove kompanije?

Po svemu sudeći, izgleda da će ćutnja bivše dekanke u narednom periodu biti nagrađena članstvom u Komisiji za akreditaciju, čime će se ponovo potvrditi princip rada SNS po kome se na značajne pozicije postavljaju i biraju podobni. Ono čemu ovih dana i svedočimo kao rezultat ovakve politike je potvrda izreke da kada institucuju napuste POSEBNI i POTREBNI, preostaju PODOBNI koji vrlo brzo za nju postanu i POGUBNI.

Poslednji ekser koji ova vlast ukucava u već odavno odumiruće visoko obrazovanje u Srbiji je Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, koji je ušao u skupštinsku proceduru. Ovom dopunom se rezalizuje sumanuta ideja Aleksandra Vučića koji je tokom izborne kampanje najavio da će u Srbiju dovesti prestižne univerzitete iz inostranstva kako nam mladi ljudi ne bi odlazili iz zemlje. Na osnovu nje će Ministarstvo prosvete moći da izdaje dozvolu za rad inostranim visokoškolskim ustanovam, za sve nivoe studija: osnovne, master akademske kao i doktorske akademske studije, sa kojima će potpisivati sporazume, mimo zvanično uspostavljene postojeće zakonske procedure i NAT. Inostrane ustanove će delatnost obavljati u predstavništvima, a studenti koji budu u ovakvim predstavništvima studirali će moći da budu finansirani i od strane države.

Dakle nije dovoljno što nam je postojeći sistem akreditacije razoren i apsolutno diskreditovan, sada ćemo i na osnovu sporazuma upisivati studente u predstavništvima i za sve to će građani Republike Srbije plaćati, a onda će nam preostati jedino da se molimo višoj sili kada takvi kadrovi krenu da rade u ovoj zemlji.

Narodni pokret Srbije se oštro protivi ovakvoj devastaciji visokog obrazovanja i traži povlačenje navedene dopune Zakona o visokom obrazovanju. Krajnje je vreme da stanemo na put ovoj štetočinskoj vlasti koja je razorila sve institucije u zemlji korupcijom, nestručnošću i bahatošću, koja nam dolazi na naplatu, i samo nam ostaje nada da cenu svega nećemo dalje nastaviti da plaćamo ljudskim životima - zaključuje Ana Jakovljević.