Jakovljević: Predloge Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterini hitno povući iz procedure

Jakovljević ističe i da NPS poziva predstavnike vlasti da zajedno sa ovim udruženjima pripremi izmene zakona kako bi se suštinski unapredila briga o napuštenim životinjama, a ne da se sve svodi na skupljanje jeftinih političkih poena.

- Javnost je prethodnih dana ostala zgrožena nastupom SNS poslanika i predsednika SO Topola Dragana Jovanovića kada je na sednici Odbora za poljoprivredu predlagao da se nevlasnički psi proglase za štetočine i da se dozovli lovcima da ih`potamane`. Iako se tome suprotstavila njegova koaliciona koleginica Ivana Stamatović, koja je i predložila izmene ova dva zakona, koja su na toj sednici i usvojena, oba predloga loša i pod hitno treba povući iz zakonske procedure - dodala je ona. 

Prema njenim rečima, prva i osnovna činjenica je da u pripremi navedenih zakona nije učestvovalo nijedno od udruženja građana koja su činili RG i koja je imenovana rešenjem ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2023. godine, čiji je mandat bio rad na izmenama Zakona o dobrobiti životinja. 

- Takođe, suprotno Zakonu o državnoj upravi nisu obezbeđeni uslovi za učešće javnosti u toku priprema nacrta zakona, naročito kada su u pitanju propisi kojima se bitno menja pravni režim u određenoj oblasti, za šta je obavezno sprovesti konsultacije sa svim zainteresovanim stranama - kazala je Jakovljević. 

Ona objašnjava da su prema postojećim propisima jedinice lokalne samouprave (JLS) bile dužne da obezbede prihvatilište i organizuju prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja na svojoj teritoriji, a odgovorno lice organa JLS koje to ne učini je prekršajno odgovorno i dodaje da se ova odredba nije primenjivala u praksi, prekršajni postupci se nisu pokretali, a lokalni moćnici su se zbog neprimene zakona svakodnevno bogatili na životinjama.

- Uzmimo kao primer opštinu Čajetina, iz koje je predlog izmena zakona i potekao. Opština koja nema svoje prihvatilište je u 2024. godini izdvojila 33,3 miliona dinara za potrebe delatnosti zoohigijene od čega subvencije JKP `Zoohigijena` iznose 28,5 miliona dinara (243.000 evra). Na šta je to JKP potrošilo 243.000 evra za godinu dana? Pri tome, subvencije za njih su u 2023. godini iznosile 10,3 miliona dinara. Otkud skoro trostruko povećanje subvencija za jednu službu zoohigijene za godinu dana kada čak ni prihvatilište nisu izgradili? - istakla je ona. 

Jakovljević naglašava da umesto da tužilaštvo ispituje ovakve budžetske zloupotrebe, narodna poslanica upravo iz te opštine, predlaže izmene Zakona o dobrobiti životinja u kojima između ostalog ukida obavezu da JLS imaju svoja prihvatilišta i menja tako da odgovorno lice organa JLS ne može više biti čak ni prekršajno kažnjeno, ako ne obezbedi prihvatilište ili prevoz i zbrinjavanje napuštenih životinja. 

- Pored navedenog preko 50 društava za zaštitu životinja ove predloge zakona kao i rešenja predviđena u njima, ocenjuje kao loše, populističke i nestručne jer su nesprovodivi u praksi, a i ostavljaju prostor da se iz brige o životinjama isključe “nepodobni” koji kritikuju rad državnih organa i lokalnih samouprava kada je u pitanju oblast zaštite životinja - rekla je ona. 

Ona kaže da su primeri brojni: uvođenje registra lica osuđenih za ubijanje i zlostavljanje životinja – lepa zamisao ali potpuno neostvariva u praksi jer je nemoguće da lice odgovara i krivično i prekršajno za isto delo, a za uveđenje takvog registra potrebno je unaprediti kontrolu obaveze čipovanja i dodaje da se pod ,"napuštenim psom” podrazumeva samo pas kome je vlasnik preminuo a nema naslednika. 

- Predviđa se osnivanje Komisija za dobrobit životinja na teritoriji lokalnih samouprava sa velikim ovlašćenjima, preuzetim od veterinarskih inspektora, pa imajući u vidu dosadašnje zloupotrebe može se samo pretpostaviti kako će biti organizovan rad ovakvih komisija. Ukidaju se privatna prihvatilišta i država uvodi monopol nad brigom o životinjama, iako nema kapacitet da tako nešto učini na odgovoarajući način - dodala je Jakovljević. 

Ona ocenjuje da, kao da nije dosta osnivanje pomenutih komisija, već se planira osnivanje Nacionalnog odbora za dobrobit životinja koji bi trebalo da izdaje licence za zaštitare, što nužno ne mora da bude loše, ali imajući u vidu dosadašnju praksu, udruženja su zabrinuta da se ovim otvara prostor za podelu na podobne i nepodobne zaštitare.