Počela izborna tišina: Šta se sme, a šta ne?

Zabrana obavljanja izborne kampanje odnosi se na tradicionalne medije, odnosno TV i štampu, ali se u eri društvenih mreža ne može kazniti niko ako se reklamira putem interneta ili na bilbordima.

Tokom izborne tišine zabranjena je izborna propaganda, održavanje predizbornih skupova na javnim mestima i objavljivanje procene izbornih rezultata.

A na biračkom mestu i na 50 metara od njega zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Zakon predviđa da ako se ta odredba ne poštuje, birački odbor se raspušta, a glasanje na tom izbornom mestu ponavlja.

U Srbiji je ove godine, tokom dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima dogovorena promena Zakona o elektronskim medijima.

Tim izmenama je zabranjena funkcionerska kampanja, pa je medijima zabranjeno da od 24. marta do 1. aprila izveštavaju o aktivnosti funkcionera koji su i kandidati na izborima sa otvaranja inftasrukturnih radova i objekata.

Međutim, i tokom izborne ćutnje, izborna kampanja učesnika izbora ne staje na društvenim mrežama, poput Tvitera, Fejsbuka ili Jutjuba, jer institucije nemaju delotvorne mehanizme za njihovo ograničavanje.

Prakse zemalja su različite, pa tako tišina u Hrvatskoj i Rusiji traje 24 sata, a u Slovačkoj čak sedam dana.

Izborna tišina traje po jedan dan u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, dok Rumunija i Crna Gora imaju kao i Srbija dva dana izborne tišine.

Neke zemlje počinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije i Severne Makedonije, dok izborna tišina ne postoji u Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji ili Švajcarskoj.

Birači će na vanrednim parlamentarnim izborima moći da glasaju za 19 lista, za osam predsedničkih kandidata, a Republička izborna komisija dužna je da zvanične rezultate saopšti najkasnije do 7. aprila u 20 časova.