CRNA GORA (I SRBIJA) DANAS I S(J)UTRA "Ko je v(j)era, a ko je nev(j)era"

Ti problemi za poznavaoce političke situacije u Crnoj Gori nisu neočekivani. Opravdana je bila bojazan kako će se posle ubedljive pobede tročlane koalicije prema svemu odnositi dugogodišnji lideri partija koje su se okupile u Demokratskom frontu. Pre svega tu se misli na Novu srpsku demokratiju, Demokratsku narodnu partiju i Pokret za promene. A još bliže na njihove lidere Andriju Mandića, Milana Kneževića i Nebojšu Medojevića. Ova trojica političara su osvedočeni gubitnici na svim dosadašnjim izborima koji su se poslednjih 30 godina održavali u Crnoj Gori. Istina, Medojević je jedno vreme bio blizak vladajućoj strukturi, a naročito kada je 2007. uz njegov glas usvojen skaradni Ustav Crne Gore.

Verovatno i poslednji izbori bi prošli po ustaljenom planu i programu DPS-a da se nekim čudom na čelo liste "Za budućnost Crne Gore" nije našao čovek od ugleda i integriteta za svakog poštenog i slobodomislećeg građanina Crne Gore, bez obzira koje vere bio. Zar sada treba prokockati svu energiju trošenu skoro 12 meseci uprkos vremenskim neprilikama, pandemiji koronavirusa i represiji režima Mila Đukanovića? Zar treba zaboraviti veličanstvene litije i atmosferu stvaranu na njima? Zar treba treba prenebregnuti ulogu mitropolita Amfilohija i episkopa Joanikija, Atanasija i Dimitrija?

Nisu se ostala njihova braća preterano trudila da im pruže podršku, a oni su sa narodom izgarali na očuvanju SPC. Naša Sveta crkva se ne brani u Beogradu, već i u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. Sada trojac sa kormilarom naglašava da je crkva odvojena od države i da se ne treba mešati u pitanja sastavljanja vlade. Pa vojvode, i junaci MORA, jer ste vi nesposobni 30 godina da srušite režim Mila Đukanovića i njegovih satrapa. 

Zbog toga je i bilo jučerašnje sabranje u manastiru Ostrogu, da se rasteraju tamni oblaci koji se nisu još izgleda razišli iznad Crne Gore. Da se čuje pouka onih koji su uz narod i za dugo čekane promene, ali i da se utiče na one koji žele da "Dešavanje naroda" pretvore u ličnu prćiju za rad njihovih interesa i interesa njihovih nalogodavaca. Zar su bitnije funkcije dosadašnjih gubitnika, koji su i pored konstantnih gubitničkih rezultata u svom tridesetogodišnjem političarenju (jer oni se nisu bavili politikom zbog naroda, već isključivo zbog sebe) opstajali, sada možemo biti sigurni zahvaljujući dosadašnjim pobednicima, od narodne volje koja je kuljala od Pljevalja do Ulcinja.

I dok se lideri i stručni timovi poslednjih dana trude da pronađu rešenje kako bi se Crna Gora vratila što pre normalnom životu i radu pomenuti trojac (sve je očitije sa kormilarom u Beogradu) deli resore između sebe. I naravno, najinteresantniji resor Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i mesto direktora Agencije za nacionalnu bezbednost. Zašto su im baš te funkcije zapele za oko? Logično, rešenje se samo nameće: Uništiti svaku reč i zataškati prljave poslove možda njih samih.

Međutim, koliko su zaslepljeni svojim navodnim zaslugama za promenu vlasti (a najviša zasluga im je bila što su se na svu sreću, krili iza profesora Krivokapića tokom kampanje) umislili su da su oni ti koji treba da se o svemu pitaju. A mi pitamo sve: Da li je normalno da se neko pita posle toliko izgubljenih izbora, izbora bez ikakvog programa, osim što su navodno štitili interese Srba u Crnoj Gori, kao da većina Crnogorca nisu Srbi? E, to svoje srbovanje su debelo naplatili iz budžeta Republike Crne Gore, a poslednjih godina i Republike Srbije. To je bio tridesetogodišnji zatvoreni krug. Sva sreća da je većina članova pomenutih partija sada konačno prozrela namere svojih lidera, koji očigledno ništa drugo ne znaju osim da dele narod i zarađuju na njihovoj muci i počeli su da im okreću leđa. Svesni su da na miru moraju da ostave one koji mogu bez ikakve hipoteke da pokušaju da vrate život u Crnoj Gori koji će biti dostojan čoveka.

Zameraju prof. dr Krivokapiću što je rekao da je Crnogorac. A oni... E, pa zbog takvih Srba (vojvoda) poraženi smo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, izgleda i na Kosovu i Metohiji i pored "lavovske borbe" - "najvećeg sina našeg naroda". U stvari, sadašnji predsednik Srbije je bio aktivan u svim ovim zbivanjima kada smo "sve davali za srpstvo, a srpstvo ni zašta". Srbovanje nam ništa dobro nije donelo poslednjih 30 godina. Sada, kada je neko krenuo da te interese štiti na drugi način demokratskim putem, a ne zaludnim busanjem u prsa, odmah su se aktivirale stare udbaške i kriminalne ćelije, čiji članovi obeležavaju poštene ljude i rove po njihovoj prošlosti, ne bi li pronašli nešto što bi ih kompromitovalo, a njih ostavilo sa debelim novčanicima, da nastave da tihuju do sledećeg poziva.

Konačno, kada je došlo vreme da se zlo seme bogoubistva i bratoubistva iskoreni i da počne da niče seme ljubavi među ljudima, bratoljublja i bogoljublja, neljudi opet pokušavaju da sve zatruju svojom zlom krvlju. Nema tog građanina Crne Gore koji je spreman da to više dopusti. Ma ko on bio i kako se zvao. Crna Gora mora sama sebi odrediti put, mada je taj put davno određen još od Svetog Petra Cetinjskog. Nisu potrebni razni eksperti i istoričari i zvani i nezvani, naročito iz Srbije, da se brinu hoće li biti Srba u novoj vladi Crne Gore. Neka budu mirni, biće oni koji najbolje znaju da rade ono za šta budu izabrani.

Poslednjih dana režimski tabloidi u Srbiji bili su prepuni raznih tumačenja onih koji sve znaju, a koji su u životu možda jednom bili u Crnoj Gori. Znaju i ko će izdati i ko je već izdajnik i zašto će izdati. Za takvu ekspertizu odnosa u Crnoj Gori pojedini "i dole" i ovde su i te kako nagrađeni jer treba pripremiti trenutak kada se bude morao staviti pečat na izdaju Kosova i Metohije.

Mora li narod i danas da izađe ispred Skupštine Crne Gore da opomene one unutra, ko je najzaslužniji za promene i koga nije briga za lične interese. Da im da do znanja da više neće dozvoliti nikome da ga godinama i decenijama jaše kao do sada, ma ko on bio i kako se zvao.

Brzo ćemo saznati "ko je v(j)era, a ko je nev(j)era“. 

Dritan na meti Vučićevih tabloida

Danas beogradski mediji koje kontroliše Aleksandar Vučić spinuju da Dritan Abazović traži resore na koje su oko bacili miljenici režima u Beogradu. E, pa daj Bože da je tako, jer onda bi narod ponešto saznao, a Zakon o lustraciji imao smisla. U suprotnom, ljubitelji arhiva bi nastavili da trguju ljudskim dušama i da seju mržnju među narodom. Naravno, Dritan kako apostrofiraju na imenu tabloidi u prestonici, nije tražio te resore.