Evropski parlament o Srbiji: Alarm za uzbunu

Poslanika Socijalista i demokrata, grupe koja okuplja partije levog centra širom kontinenta, ima 146 od ukupno 705, što je čini drugom po veličini. Međutim, ovi poslanici nisu jedini digli glas o Srbiji poslednjih meseci - pismo komesaru Varheljiju, u kojem se izražava duboka zabrinutost stanjem demokratije u Srbiji, krajem maja poslala je i liberalna grupa „Obnovimo Evropu“, koja ima 98 poslanika. Odmah nakon izbora u Srbiji, saopštenje o nedovoljnom nivou demokratije za ulazak u EU je objavila i poslanica grupe Evropskih zelenih zadužena za Srbiju Viola fon Kramon Taubadel - ova grupa ima 67 poslaničkih mesta.

To znači da su se, od grupa u Evropskom parlamentu koje su poslednjih meseci izašle sa jasnim stavom o Srbiji, tri kritične prema stanju u zemlji - socijaldemokrate, zeleni i liberali - dok samo jedna, Evropska narodna partija, i dalje ima blagonaklon stav prema vlastima. Odnos snaga ovih poslanika je 311 prema 187. 

Za razliku od Evropske komisije, koja u svojim izveštajima o Srbiji ne daje političke ocene i ne osvrće se na pojedinačne slučajeve, Evropski parlament ima mogućnost da to uradi. Čak i u godinama kada stanje u Srbiji nije bilo kontroverzno koliko danas, u rezolucijama Evropskog parlamenta čiji je nacrt sastavljao tadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister našla su se, putem amandmana, pitanja poput rušenja u Savamali i stanja u medijima.

Nakon uvođenja vanrednog stanja zbog izbijanja pandemije koronavirusa, a potom i zakazivanja izbora za 21. jun, usledila su tri pisma na adresu komesara Olivera Varheljija. Jedno su potpisali 11 poslanika iz redova liberala, drugo deset iz redova socijaldemokrata, a treće, koje je napisao poslanik Atila Ara-Kovač, dvadeset njegovih kolega iz čak pet različitih grupa, uključjući zelene i levicu, kao i jednog člana Evropske narodne partije iz Finske, Petrija Sarvame. 

Sva tri pisma otvoreno su ukazala na zabrinjavajuću situaciju, najpre povodom uvođenja vanrednog stanja bez zasedanja parlamenta, a potom zakazivanja izbora bez konsultacija sa svim političkim akterima. Poslanici su izrazili sumnju da će izbori 21. juna biti fer i demokratski zbog faktora kao što je kontrola vlasti nad medijima. Ovako jasno određivanje prema stanju u Srbiji ranije je izostajalo.

Kako se došlo do toga da od povremenih komentara Evropski parlament uzme ovako ozbiljno učešće u razvoju događaja u Srbiji? Prema mišljenju poslanika Klemena Grošelja, izvestioca iz senke grupe „Obnovimo Evropu“ za Srbiju, dva razloga su ključna - izbori i Kosovo.

- Kada je reč o izborima, postoje očigledne razlike među različitim političkim grupama u EP. Što se tiče naše grupe Obnovimo Evropu, mi se zalažemo za slobodne i poštene izbore kao osnovu modernih demokratskih društava. Moj trenutni utisak je da Srbija ne ispunjava ove kriterijume - izjavio je Grošelj uoči izbora 21. juna. 

Drugi razlog porasta interesovanja za Srbiju, napominje ovaj evropski poslanik, jeste budućnost odnosa Srbije i Kosova, pošto je preovlađujuće očekivanje da će nova vlada u Srbiji, a takođe i na Kosovu, nakon izbora rešiti otvoreno pitanje Kosova.

Ukoliko bi, dakle, u nekom trenutku, došlo do preglasavanja povodom dokumenata u Srbiji, da li bi vlast mogla da očekuje da ima većinsku naklonjenost? Trenutno brojčano stanje i jasni stavovi izneti poslednjih meseci pokazuju da to ne bi bio slučaj. 

Ono u čemu zaista može da se napravi značajna razlika jeste nastavak posredovanja, ali u drugačijem formatu nego što je to bio slučaj prošle godine – sada više svakako nema opozicije u parlamentu, barem ne one koja se žali na izborne uslove. EP je u Severnoj Makedoniji uspeo da isposreduje sporazum kojim je razrešena politička kriza, i očekivaće se da opozicija u Srbiji nastavi da insistira na ovoj vrsti rešenja, zaključuje europeanwesternbalkans.rs.