Savović: Policija je pravi šef predistražnog postupka

Tužiteljka i koautorka analize Bojana Savović naglasila je da su, po Zakoniku o krivičnom postupku, tužioci navodno rukovodioci predistražnog postupka i istrage i da su policijski službenici dužni da postupe po svakom njihovom nalogu.

- Međutim, u praksi se to ne dešava. Potpuno je jasno da je policija pravi gospodar predistražnog postupka - rekla je Savović.

Tužiteljka je kao dobar primer iz susedstva navela Hrvatsku i Severnu Makedoniju u kojima tužioci mogu da biraju sa kojim policijskim službenicima žele da sarađuju.

- Jedan od dobrih primera je i Rumunija koja ima pravosudnu policiju pri odeljenju za borbu protiv korupcije i kriminala, koju biraju sami tužioci. Dakle, napredovanje i nazadovanje u karijeri direktno zavisi od tužilaca - istakla je Savović.

Lazić je dao primer reforme pravosuđa u Italiji koja je policiju potpuno pripojila tužilaštvu, kao i Švajcarskoj u kojoj je tužilac istovremeno i šef pravosudne policije.

Savović je navela da postoje propusti u komunikaciji tužilastva i policije koji tužiocu onemogućava da na adekvatan način rukovodi radom policije.

- Mi nikada ne obaveštavamo policiju o aktuelnoj praksi niti postoji kanal komunikacije kojim možemo da ih uputimo na pravosudne odluke koje se direktno odnose na njihov način rada - pojasnila je Savović.

Ona je naglasila da bi se snimanjem razgovora između tužilaštva i policije povećala odgovornost i jedne i druge strane. Kao jedan od problema Savović prepoznaje i to što u Srbiji tužilac nema nikakav uticaj na karijeru policijskog službenika.

- Čak i Zakon o policiji obavezuje policijskog službenika da izvrši svako naređenje svog pretpostavljenog, ako nije krivično delo. Postavlja se pitanje šta kad je to naređenje u suprotnosti sa zahtevom tužioca. Naravno da će po prirodi stvari policijski službenik poslušati svog starešinu - pojasnio je Lazić.

Autori analize izložili su i tri moguća rešenja koja bi bolje uredila odnos između policije i tužilaštva.

Jedno od mogućih rešenja je formiranje javnotužilačke policije koju bi činili istražitelji kao ovlašćena službena lica javnog tužilaštva, a drugo unapređenje postojećih zakonskih rešenja.

- U prvom slučaju, poput u Italiji i Severnoj Makedoniji, formirala bi se jedinica javnotužilačke policije koja bi bila odgovorna tužilaštvu, a u drugom slučaju tužilac bi morao da bude ovlašćen da vodi disciplinski postupak protiv pripadnika MUP-a i da utiče mnogo jače na kadrovska rešenja u policiji, poput toga da ima ozbiljan uticaj na imenovanja policijskih službenika - objasnio je Lazić.

Kako je zaključio, najpotpunije je treće rešenje po kojem kriminalističku policiju treba izmestiti iz MUP i praktično pripojiti javnom tužilaštvu.