Vladika Grigorije: Čega se pametan stidi...

Ruku na srce, nije Vučić sam pomenuo gore pomenute kumove, tom prilikom je imao suflera, nazovimo ga novinara "Pinka", koji je postavio naručeno pitanje - Mlađan Đorđević kaže da akcija koja se vodi protiv Amfilohija, zapravo zajednički poduhvat Vas i Mila Đukanovića, jer Vam je Amfilohije trn u oku?

Onda je usledio odgovor predsednika.

- Меni zaista mitropolit Amfilohije nije nikakav trn u oku, ali on (Mlađan Đorđević, prim. aut.) je njegov kum i to je ta politika Dveri i Đilasa u kojoj su potpuno šizofreni i ne znaju šta da traže, ni šta da rade. Ja nikada nisam na uvredljiv način odgovorio na teške reči i uvrede, jer se sva politika svela na to - "Izdaćeš Kosovo, nisi ga izdao, ali izdaćeš Kosovo". I to slušam već osam godina, a na Kosovu i Metohiji dobijam 90 odsto glasova, zato što ti ljudi dobro razumeju ko razume njih. Dobro razumeju i ko brine o njima. Dobro razumeju ko zastupa njihove stavove i to je za mene najveća nagrada - rekao je predsednik Vučić.

Bez namere da na bilo koji način protivurečimo Aleksandru Vučiću, jer je njegova reč za Srbe sve i svja, podsetićemo na samo jedan citat mudrog vladike Grigorija, koji je gostujući u "Utisku nedelje" rekao:

- Hvaliti se u 21. veku rezultatom od preko 90 odsto je najblaže rečeno glupost i sramota. Šta to znači da neko dobije 97 odsto? Zar je to moguće? Kako je to moguće? Na koji način smo došli do tog rezultata? Uvek se setim jednog razgovora kad su se završili neki lokalni izbori, pa se jedan hvali - "Mi smo u Ljubinju dobili...", a ovaj mu drugi kaže - "Nismo dobili. Kupili smo". I tu je kraj. Biti toliko glup pa se hvaliti da si dobio na izborima u 21. veku 94, 95, 96 odsto, za to treba biti glup - rekao je vladika Grigorije.

Nije se tu zaustavio predsednik Srbije. On je, dalje u uključenju, posvetio par minuta opoziciji.

- Ja na političke besmislice kao što sam slušao - "joj, dogovorio se sa Milom Đukanovićem". To je toliko glupo, to je toliko besmisleno da nemam reči. Ali to rade ljudi koji su politički nemoćni, koji nemaju svoju politiku i kojima kada izbacite te karte laži i neistine iz ruku, ostanu bez ičega, onda nemaju više šta da kažu. Onda ih iznenade događaji. Kada ih pitate - "koja je vaša politika po pitanju Kosova?" - Ne znamo. "Koja je vaša politika po pitanju Crne Gore?" - Pa nismo baš sigurni da znamo. Jedan dan bi slali tenkove, drugi dan bi vas optuživali zato što šaljete tenkove. Da šaljem tenkove neću. Da razgovaram hoću i moram da razgovaram. I dogovor je bez obzira na to što se ni oko čega oko ovih važnih stvari, što se tiče srpskog pitanja u Crnoj Gori, nismo usaglasili, da nastavimo da razgovaramo - rekao je Vučić.

Kada neko radi 20 sati dnevno, osam godina i svo to vreme razgovara, a kako se koji razgovor završi, tako neko više ne priča sa njim, neko bi se zamislio - pa, Bože, kako li taj čovek i o čemu razgovara i da li uopšte ume da razgovara? Opozicija u Srbiji bi sasvim sigurno dala odričan odgovor. Možda i mnogi građani. Prebijeni u Savamali. Porodica poginulih oficira u helikopteru. Deca Stanike Gligorijević. Porodica uzbunjivača Obradovića... Još? Ne, jasna je poenta.

Za kraj, predsedniče - Koja je Vaša politika po pitanju Kosova? Predsedniče - Koja je Vaša politika po pitanju Crne Gore? Ili nemate šta da kažete... Zbog onih karata...