"Samo je jedan glavni urednik medija u Srbiji (FOTO)"

Amerika i ‘vojska Kosova’ u Albaniji spremaju udar na sever Kosmeta!”, “Ameri hteli da ubiju Vučića”, “Pakleni plan Šiptara: Upašće na sever Kosova 5. juna!?”, “Amerikanci pune Kosovo džihadistima iz Sirije”, “Plaćenici iz Ukrajine pale Beograd”, “Putin zapretio: NATO odbij od Srbije!”, “NATO će nam ubijati decu još 150 godina”, “Putin: NATO pravi virus da bi pobio Slovene”, “Ustaše prete Vučiću”, “Putin Srbiji donosi rakete”, “Hrvati Vučića ruše na ulici!” - samo su deo naslova s naslovnih strana srpskih najtiražnijih novina, koje su novinari hrvatskog portala Jutarnji.hr nasumce odabrali, od decembra 2018. do septembra 2019. 

Kako navode, pogledali su Informer, Alo, Kurir, Srpski telegraf, Blic i Večernje novosti kako bi stekli uvid kako funkcioniše Vučićeva medijsko-propagandna mašinerija, jer, navodi list, javna je tajna u Beogradu da lično on, preko svoje medijske savetnice Suzane Vasiljević, uređuje i dozira srpske tabloide.

"Najveći tiraž ima Informer, kao najjača pesnica Vučićeog režima, oko 100 hiljada, a ostali koje navodimo u rasponu od 35 do 70 hiljada primeraka (barem se tako službeno tvrdi)", navodi Jutarnji.hr.

U tekstu dalje stoji da se u proseku, navedene novine prodaju dnevno u zajedničkom tiražu od oko 300.000 primeraka, i da je cilj ovakvog medijskog pristupa apsolutna podrška režimu Aleksandra Vučića i njemu lično i obračunavanje s njegovim oponentima ma gde bili.

Jutarnji.hr još piše da je taj pristup na prilično bizarnom i opskurnom nivou, da je rečnik tabloida jednostavan, priprost, polupismen i sirov. Učestalo je ponavljanje istih izraza “zlo”, “pakleni plan”, “haos” i “provokacija”, u gotovo dve trećine naslova.

Aleksandar Vučić svakodnevno je na naslovnicama tabloida - zabrinut za Srbiju, ali pun nade, navodi se u tekstu. Putin u uniformi, a Tramp se smeje ili zamahuje bejzbol-palicom. Srbija je u velikim problemima, kasne u pregovorima s EU, otežu s priznavanjem gubitka Kosova, ekonomski i demografski pletu se na začelju Evrope, a rešenje vide u zavaravanju stanovništva stalnim urotama i fantomskim pretnjama Srbiji te u spasilačkoj ulozi Rusije, čiji je stisak sve jači. 

Novine su zadužene za stvaranje ratne psihoze (“Rat na Balkanu u 2019. godini!”, “Vojnici KFOR-a uvežbavali otimanje severa Kosova”, “Preko Šiptara hoće da zarate Srbiju i Rusiju”, “NATO sprema akciju Klin u Srbiji”, “Alijansa skovala plan kako bi nas na sve načine odvojila od Rusije”), a Kurir je ekskluzivno saznao da “Krvnik (Ramuš Haradinaj) ima pakleni plan - Od januara (2019.) pravim Veliku Albaniju”.

Pa iako su više od deset puta najavili rat na Kosovu i nekoliko puta “tačne” datume, znamo da se ništa od toga nije dogodilo, ali ratnohuškačka histerija i dalje traje, a tiraži ne padaju. Srpski čitaoci potpuno su sluđeni neprekidnim najavama apokalipse i neočekivanim obrtima, piše Jutarnji.hr.

Slično je i kad se tabloidi prilagođavaju “spoljnopolitičkim” potrebama Vučića. Mete su svi susedi. Kad se stvari zaoštravaju s Crnom Gorom, onda je sve usmereno na te teme. Nakon toga, kao nožem odrezano, prelazi se na Makedoniju, Hrvatsku ili BiH, pa sve ispočetka. Najizloženiji su Albanci i Kosovo, kao najveća srpska trauma, piše hrvatski portal. 

Zanimljivo je, smatra Jutarnji.hr, da je, kako kaže Aleksandar Vučić, Evropska unija strateški cilj i prioritet Srbije, a njegovi tabloidi su izrazito antievropski orijentisani i stalno potenciraju saradnju s Rusijom - “Srbi, spas nam je u slozi i u Rusiji”, “Zbogom, Evropo - Putin pravi Uniju sa Srbijom”.

Beskrupulozni su u obračunavanju s spoljnim i unutrašnjim neprijateljima (opozicijom), plašenju Srba ratom i pokoljima te antisrpskom koalicijom njihovih suseda. Srpskim čitaocima stalno se nameće ta atmosfera mržnje i napetosti, uz krajnji zaključak: "Ako nema Vučića, nema ni jake Srbije!"

Šalje se poruka - Hrvati su, dokazano, neprijatelji jer žele da sruše Vučića zato što se boje jake Srbije, koju pak samo Vučić garantuje. I svi su protiv Srbije i Srba, a pogotovo dokazani neprijatelji - susedi - “Nova zavera iz Prištine: sa Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom - pakt protiv Srbije”, “Šiptari krenuli na Srbiju uz pomoć Zaeva i Mila” (koji su u tabloidima često prozivani kao “šiptarske sluge”). Naime, napadi na njih povećavaju se s potrebama režima. Đukanović je došao na red kad je postavio pitanje obnove Crnogorske pravoslavne crkve, a Zaev kad je bilo jasno da sporazumom s Grčkom ide u NATO i otvara pregovore s EU - “Zaev Srbiji otima Bujanovac”. 

Stvara se atmosfera straha, pretnji, ali insistira na “gordoj usamljenosti i žrtvi” (“Srbija potpuno sama, pritisnuta ucenama”) Srbije koja je na čistini, ali njen spas je samo u predsedniku Aleksanadru Vučiću.

Kad su pregovori s Kosovom ušli u slepu ulicu, a pritisak iz EU ojačao kako bi se dijalog nastavio, osvanuli su naslovi “Neće nas saterati u ćošak”, “Lome Vučića teškim lažima o sinu i bratu”, “Vučićev tajni plan za sever Kosova - CIA u panici”,”Vučić se bori za Kosovo, Jeremić samo za vlast”, “Vučić ujedinio Srbe”.  

Odnos prema SAD-u i predsedniku Donaldu Trumpu ambivalentan je i nedorečen. Često ne znaju šta bi, pa vlada neverovatna kakofonija. Kad je Trump izabran za predsednika Sjedinjenih Država, u Srbiji je zavladalo oduševljenje, a tabloidi su bili puni naslova "Trampe, Srbine", “Tramp nam vraća Kosovo” i “Šiptari u strahu - Tramp ih šamara”. Kasnije je došlo do kopernikanskog obrta i Tramp postaje “mrzitelj svega srpskog”, no ipak nikako da s njim izađu na čistac. U trenucima kad je plan o “korekciji granica” početkom proleća praktično odbačen - “Tramp hoće podelu Kosova”, “Tramp uskače u igru i rešava sve, zbog ovog će ga Srbi obožavati”, da bi opet, koji dan kasnije, kad je Pompeo rekao da se protive razmeni teritorija, naslovne strane su izgledale ovako: “Amerikanci dali Šiptarima zeleno svetlo za napad na sever”, ali onda “Tramp povlači vojsku s Kosova” (to nije učinio), kad je bilo jasno da se dijalog s Prištinom mora nastaviti.

Vrhunac je Telegrafov naslov - “Tramp i Putin prave Veliku Srbiju - za pet godina”. Interesantno je kako time zapravo želi da se uteši srpska javnost kojoj mediji stalno šalju signale o ratu koji samo što nije počeo. To su utešne poruke, za unutrašnju upotrebu, kako SAD više nije na strani Albanaca te da će Kosovo na kraju ipak ostati u Srbiji, iako nema nikakvih naznaka bilo kakvog značajnog američkog zaokreta, pa naslov “Tramp za to da Srbi dobiju sever” nema nekih potvrda.

Ali, kao najveći izdajnici, koji žele da unište Vučića i Srbiju, prikazana je tamošnja opozicija, pogotovo njeni čelnici Boško Obradović, Dragan Đilas i Vuk Jeremić. Prozivaju ih da su u sprezi s najvećim neprijateljima - Šiptarima, ustašama i Amerikancima. “Đilasovcima, Šiptarima i ustašama smeta vojna moć Srbije!”

Kad su protesti protiv vlasti u pitanju, opozicija je bila na udaru i prikazivana, ništa slabije od glavnih neprijatelja iz susedstva. Ona je meta beskrupuloznih napada - “Đilasovci bez ikakvih dokaza optužuju predsednikovu porodicu za kriminal i veze s mafijom”, “Lideri opozicije sastavili listu više od sto nepodobnih javnih ličnosti koje ne podržavaju njihovu politiku sa ciljem da ih zabrane kada dođu na vlast”.

Prorežimske novine u Srbiji, u toku opozicionih protesta, stalno zadužene da osporavaju brojku koju iznose protestanti. “Najavljivali dan D, doživeli debakl”, “Obradović i Jeremić obećali da će iz Srbije u Beograd dovesti bar 30.000 ljudi, a došlo ih manje od 5000”, “Pukli ko zvečka”, “Opozicija zna samo da se tuče”, “Spremaju zlo, a onda će za to optužiti Vučića”, “Jadni i bedni cirkus”, “Lideri Saveza za Srbiju i njihove pristalice divljali po Beogradu - Policajce sekli noževima, Vučića hteli da linčuju”, da bi kulminacija bila - “Totalno ludilo opozicije - Šiptari Đilas i Boško šalju žene i decu da napadnu Pink”, “Demonstracijama se upravlja iz Zagreba”, “Podršku dobili od Šiptara i Hrvata, Zaeva i Đukanovića”. No, kao odgovor na proteste prvo dolazi Vučićeva milost: “Oslobodite sve koji nisu bili nasilni!”, a Vučićev antimiting proglašava se veličanstvenim te “najmasovnijim skupom podrške u novijoj istoriji Beograda”: “Srbija nikad jača i složnija”, “150.000 ljudi došlo da podrži Vučića”.
Na prvi pogled, naslovi koje smo naveli mogu izazvati podsmeh, zabavu i nedoumicu, ali, zapravo, izazivaju teskobu, čemer i mučninu, pogotovo kad se prisetimo bardova srpskog novinstva i pisane reči.

Na kraju teksta autor zaključuje da su tabloidi izlog Vučićeve Srbije, putem njih on komunicira sa svojim sugrađanima, ali i sa susedima.